MOJ BEOGRAD Nataša Kovačević: Pamtim moj prvi basket na terenu na Banjici

Nekadašnja reprezentativka Srbije u košarci Nataša Kovačević i osnivač istoimene fondacije za pomoć sportistima i deci, nedavno je od Francuske dobila Orden viteza nacionalnog reda.

Rođena je u Beogradu 1994. godine, a prošla je sve reprezentativne selekcije. Kovačevićeva za 24sedam opisuje kako je provodila detinjstvo u Beogradu, koja pesma je uvek podseti na rodni grad, kao i da li više voli njegove reke ili šume.

“Odrasla sam na Banjici i veoma sam vezana za taj moj kraj. Detinjstvo pamtim po mnogo čemu, ali najviše po basketu ispred zgrade. Košarkaški teren između pet solitera na Banjici je uvek bio krcat i sećam se da smo uvek pričali da se najbolji basket u gradu igra baš tu. Moj otac i brat su uglavnom bili u jednoj od ekipa, a ja sam bila zadužena da trčim do prodavnice i donosim vodu mlađima i pivo starijima. Ja sam imala desetak godina kada sam ‘odigrala’ prvi basket sa starijima i tog trenutka ću se uvek sećati. Jedan od starijih, iz tatine ekipe je u toku basketa odglumio kako se povredio i rekao kako neko treba da ga zameni. Nikada neću zaboraviti kad me pogledao i rekao: ‘Hajde Nato, ideš ti umesto mene’. Za mene je taj teren bio centar sveta i to je, zapravo, bio moj prvi debi na velikoj sceni.

Kao lokal patriota, moram naglasiti da je upravo taj teren na Banjici kao epicentar mog odrastanja, ujedno za mene i zaštitni znak ovog grada. Tu sam provela čitavo svoje detinjstvo, čak smo i u toku bombardovanja vreme provodili baš tu. I danas ponekad siđem i odigram basket dole.

Srednjoškolski dani me vezuju za dve lokacije u Beogradu. Jedna je vezana za Senjak i čuvenu Sportsku gimnaziju, a druga za Voždovac i Sportski centar ‘Šumice’, gde sam i trenirala. Uglavnom su svi učenici Sportske gimnazije vrlo emotivno vezani za školu jer je ona za nas predstavljala posebno, porodično okruženje.

Najlepše uspomene iz tinejdžerskog doba me vezuju baš za Sportsku, koja je danas premeštena na drugu lokaciju. Ukoliko nisam bila u školi, onda sam bila na treninzima u ‘Šumicama’. To mi je najomiljenija sala u kojoj sam ikada igrala. Tamo sam sa 14 godina nastupila na svojoj prvoj seniorskoj utakmici, a godine koje sam provela tamo trenirajući nikada neću zaboraviti.

Pročitajte još:

MOJ BEOGRAD Tijago Fereira: Već prvog dana sam zavoleo ovaj grad, u vazduhu je bilo nešto neobjašnjivo

Volim i šume i reke ovog grada. Beograd je veliki grad i mesta za uživanje u prirodi ima puno. Moja omiljena mesta su, svakako, Košutnjak i Batajnička šuma gde sam provodila puno vremena tokom odrastanja, ali i Savski kej gde volim da provodim vreme tokom leta.

Dve pesme mi padnu na pamet kada pomislim na ovaj grad, a to su “Gde je sad moj Beograd” i “Beograd” u izvođenju Vlade & Bajke i prijatelja.

Kao i sve svetske metropole, Beograd raste i razvija se, ali ono što ga u potpunosti izdvaja i čini posebnim je taj vanvremenski osećaj koji imate šetajući kaldrmom Skadarlije ili Kalemegdanom. Uprkos svom novom sjaju, nadam se da će Beograd zadržati taj stari, prefinjeni,  čak i mangupski šmek.”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi