Vatrena stihija opasnost i rizik broj jedan: Požar ne bira ni vreme ni mesto, najčešći uzrok - ljudska nemarnost

Požar je i dalje opasnost i rizik broj jedan, kako u Beogradu, tako i u Srbiji, koja odnese mnogo života i u kojima veliki broj građana biva povređeno. O tome šta je najčešći uzrok vatrene stihije i u kojoj sezoni je najzastupljeniji za 24sedam govorio je Miloš Majstorović komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.

Prema rečima komandanta požari su svuda podjednako zastupljeni, te građani prestonice moraju biti svesni da vatrena stihija ne bira ni vreme ni mesto.

– Ako nismo dovoljno oprezni, svakog trenutka može da se desi najgore – kaže Majstorović.

Najviše požara tokom zime

Naš sagovornik naglašava da do požara najviše dolazi zimi, tokom grejne sezone, kada građani svoje domove zagrevaju pomoću termoakumulacionih peći, grejalica ili peći na čvrsto gorivo.

– Svi ovi uređaji na neki način mogu da uzrokuju nastanak požara. Kod termoakumulacionih peći to može biti preopterećena instalacija, gde dolazi do paljenja same instalacije. Grejalice mogu zapaliti predmete koji se nalaze u njihovoj blizini, a kod peći na čvrsto gorivo može doći do paljenja dimnjaka, a nakon toga i krovne konstrukcije objekta – ističe komandant Vatrogasno-spasilačke brigade.

Cilj vatrogasaca – probuditi svest građana

Najveći broj požara dešava se zbog ljudske nemarnosti, kaže sagovornik i napominje da je jedan od ciljeva Vatrogasne-spasilačke brigade da se kod građana probudi svest o opasnosti.

– Grejna tela ne smeju biti ostavljena pored zapaljivih materijala. Kod peći na čvrsto gorivo, važno je pravilno očistiti dimnjak pre grejne sezone. Požari u kuhinjama su glavni uzrok požara u domovima, a rerne i ringle bez nadzora, izazivaju gotovo polovinu tih požara. Cigarete su, takođe, uzročnik požara i u kućama i u poslovnim objektima – naglašava za 24sedam Majstorović.

Ističe da je služba, na čijem je on čelu, od početka ove godine imala 562 intervencije, od čega su se njih 423 odnosile na gašenje požara.

– Osim požara, vatrogasci-spasioci učestvuju i u tehničkim intervencijama u saobraćaju, tehničkim intervencijama sa opasnim materijama, kao i u intervencijama u slučaju eksplozija, zemljotresa i poplava, a takvih situacija od početka godine bilo je 139. U tom periodu spašena je 51 osoba, a direktno iz požara njih šest – kaže Majstorović.

Nažalost, postoje i slučajevi u kojima građani stradaju od požara ili od posledica vatrene stihije, te su od početka 2021. život izgubile dve osobe, a povređeno je njih 13.

Slučaj koji je potresao celu Srbiju

Požar koji je nedavno potresao celu zemlju je slučaj Minje D. (15), koja je od posledica zadobijenih povreda u vatrenoj stihiji preminula u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Devojčica je zadobila opekotine trećeg stepena u požaru koji je izbio u njenom stanu 27. oktobra u Ulici Visokog Stevana u Beogradu. Kako se tada spekulisalo, požar je izazvala oborena slavska sveća.

Usledila je prava drama – više od dva sata vatrogasci su pokušavali da obuzdaju vatrenu stihiju i spasu devojčicu.

Njima su pomogli i radnici sa obližnjeg gradilišta – Pavle Gavura, Lazar Ereš, Nemanja Držaić i David Nika, koji su devojčicu spasli preko terase stana na spratu ispod onog gde je izbio požar.

Pročitajte još

Preminula devojčica koju su radnici spasli iz požara na Dorćolu

Godišnjica tragedije u “Laundžu”: Pre 13 godina u požaru poginulo osmoro mladih ljudi

Požar na Banovom brdu: Gore pekara i prodavnica na pijaci, ima povređenih

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi