Zadužbinar koga će ceo svet pamtiti kao vezira: Ko je bio Mehmed-paša Sokolović?

01.06.2021

09:30 >> 09:32

0

U petom delu priče o zadužbinarima, čija istorija datira još iz srednjeg veka, portal 24sedam pisao je o veziru koji je olakšao život svom narodu

Zadužbinar koga će ceo svet pamtiti kao vezira: Ko je bio Mehmed-paša Sokolović?
Printscreen/Youtube/Wikipedia

Priča o Vezirovoj ili česmi Mehmed-paše Sokolovića na Kalemegdanu nije samo kazivanje o urbanizaciji grada, naprotiv, u nju je kroz vekove uzidano svedočanstvo o pratriotizmu srpskog naroda i poruka za budućnost.

Veliki deo istorije srpskog naroda obeležen je turskom vladavinom, čiji ostaci se i dan-danas mogu videti na ulicama Beograda.

Pripovedanje počinje u hercegovačkom selu Sokolovići gde je oko 1506. godine rođen Bajica Nenadić, Srbin koga će ceo svet upamtiti kao vezira i, svojevremeno, najmoćnijeg čoveka na svetu – Mehmed-pašu Sokolovića.

Vikipedia

Sa poturčenim imenom i zahvaljujući svojoj visprenosti, znanju i hrabrosti, za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog, on postaje vezir.

Jedan diplomata iz Venecije o Mehmed-paši Sokoloviću je zapisao:

“Njegova promocija se dogodila onda kada je, zahvaljujući snažnoj konstituciji, spasio od utapanja sultaniju Hurem, kada se njen brod bio nasukao. Zahvalna kraljica se od tada postarala za njegovo naglo napredovanje od čuvara dvorske kapije, pa sve do položaja velikog vezira.”

Veličanstveni most preko Drine i Vezirova česma

Printscreen/Google Maps

Od svih građevina koje je za sobom ostavio, na našim prostorima danas su ostale samo dve – veličanstveni most preko reke Drine u Višegradu, koji je Ivo Andrić opisao u svojoj knjizi “Na Drini ćuprija”, i Vezirova česma na Kalemegdanu, najstarija sačuvana česma u Beogradu.

Ovu česmu Mehmed-paša Sokolović, prema svedočenju Evlije Čelebije, podigao je između 1576. i 1577. godine, u Gornjem gradu Beogradske tvrđave, pored Defterdarove kapije.

Česmu je izgradio kako bi olakšao život i učinio ga udobnijim za svoj narod.

Mireći srpsko i tursko u sebi kao izvanredan političar kakav je bio, veliki vezir je mudro odabrao mesto – u blizini džamije sultana Sulejmana, a na korist Srba.

Vikipedia

Česma Mehmed-paše Sokolovića dugo vremena je služila narodu i pružala mu okrepljenje.

Čelebija je u 17. veku o Vezirovoj česmi napisao sledeće:

“Dođi, moj Bože, ako želiš da na ovom svetu piješ s rajskog izvora.”

Dan kada je česma ponovo ugledala dan

U zvaničnim dokumentima Vezirova česma se pojavljuje tek u 18. veku, nakon što je tvrđava obnovljena od stane Austrijanaca. Oni su je zaveli kao “pokvarenu vodovodnu cisternu” i fontanu, a vek kasnije je ponovo spomenuta, ali kao rezervoar i lednica.

Nakon toga, česma Mehmed-paše bila je zatrpana, a svetlost dana je ugledala tek 1938. godine, kada su započeti prvi radovi na njenom obnavljanju.

Komadić istorije koji vredi videti sopstvenim očima

Česma Mehmed-paše Sokolovića u osnovi je pravougaonog oblika i podignuta je slaganjem pravilno obikovanih kvadara krečnjačkog porekla.

Jednom stranom, česma je oslonjena na zidine, dok su ostale tri strane sa lulama za vodu i kamenim koritima, bile ukrašene prelepim šarama.

Pročitajte još

Vezirova česma je visoka 4,5 metra, a njena fasada sastavljena je od tri niše koje krase orijentalni likovi.

Srednja niša je primetno veća od druge dve, ali su zato bočne dekorisane predivnim predstavama čempresa.

Vezirova česma potpuno je obnovljena 2017. godine i predstavlja komadić istorije koji zaista vredi videti svojim očima.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi