Tanjug ovde više ne stanuje! Čuvena novinska agencija na novoj lokaciji

Simbol Beograda i posebno Obilićevog venca ovih dana ostao je – bez imena. Naime, zgrada PRIZAD-a, koju su generacije Beograđana prepoznavale kao dom nacionalne novinske agencije Tanjug, odnedavno je ostala bez novinara, jer se redakcija preselila na novu lokaciju.

Mesto po kome je i čitav kraj bio prepoznatljiv, jer su stotine hiljada klinaca odrasle znajući za Tanjug i njegovu zgradu, po čemu su potom naučile i da se taj deo grada zove Obilićev venac, tako je ostalo bez duše.

Pročitajte još

Od idilične plaže do podmuklog mesta: Beogradska rivijera za jedno leto progutala 42 života

Romantični mladići, koji su baš ispred zgrade agencije izjavljivali ljubav svojim izabranicama, citirajuću rečenicu iz filma Zdravka Šotre “Lajanje na zvezde”: “Kako Tanjug javlja, ja te volim”, nadajući se da će baš ta dosetka da “upali”, sada su ostali bez replike i glavnog aduta.

Obilićev venac sredinom prošlog veka počeo je da vrvi od užurbanih žurnalista, što početnika, što slavnih pera novinarstva, kojima je krajnja lokacija bila zgrada Privilegovanog izvoznog akcionarskog društva (PRIZAD), na čijem prvom spratu je donedavno bila smeštena Telegrafska agencija nove Jugoslavije, poznatija kao Tanjug.

Osnivanje Tanjuga datira još iz 1943. godine, kada je Komunistička partija, 5. novembra, u Bosni i Hercegovini osnovala ovu novinsku agenciju sa namerom da propagandno informiše o borbi partizana u Drugom svetskom ratu koju su vodili komunisti, pod vođstvom Josipa Broza Tita.

Osnivač Tanjuga bio je istaknuti predratni komunista Moša Pijade, a prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar.

Tanjug je počeo svoj rad sa zaplenjenim predajnikom, rasklimatanom mašinom za umnožavanje dokumenata (geštetnerom) i jednom pisaćom mašinom. U prvim godinama uzor im je bio sovjetski TASS, da bi se, kasnije, po objavljivanju rezolucije Informbiroa 1948. godine i zahlađivanja odnosa između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, oslobodili uticaja SSSR-a i oslonili samo na sopstvene snage.

Teleprintere zamenili telegrafi

Godine 1947. u Tanjugu su uvedeni teleprinteri, koji su zamenili telegraf, a 1957. počeo je da se koristi i prvi radio-printer.

Pored centrale u Beogradu, ova novinska agencija prijemni centar imala je i u Batajnici, Ovči, kao i otpremni centar u Makišu.

Najznačajniji novinarski proizvod Tanjuga je Generalni servis, koji obaveštava domaću javnost o najznačajnijim zbivanjima u zemlji i svetu, a svetsku javnost o događajima u Srbiji.

Ova agencija godišnje emituje oko 130.000 informacija, 42.500 video-izveštaja, 350.000 fotografija, 5.000 vesti u Engleskom servisu i 12.500 tonskih izveštaja.

Od 2015. posluje kao aktivno javno preduzeće

Zakon o javnom preduzeću Tanjug prestao je da važi 31. oktobra 2015, a iste godine Vlada Republike Srbije donela je Odluku o pravnim posledicama prestanka rada ove novinske agencije. Ipak, ova odluka nije do kraja sprovedena, tako da agencija i danas posluje kao aktivno javno preduzeće.

Zgrada PRIZAD-a proglašena za kulturno dobro

Administrativna zgrada Privilegovanog izvoznog akcionarskog društva – PRIZAD, podignuta je na osnovu konkursa sprovedenog 1937. godine.

Arhitekta Bogdan Nestorović projektovao je monumentalan objekat, koji se svojim izuzetnim karakteristikama svrstava među antologijske primere kasnog modernizma u međuratnoj arhitekturi Beograda.

Pročitajte još

Vremeplov: Knez Mihailovom su jurili automobili, a pešaci su se gurali na trotoarima

“Sloboda” i “nezavisnost” na beogradskim ulicama: Prvi “Harley-Davidson” kod Vlasenka u Uskočkoj

Monumentalni karakter objekta, osim odabirom belih kamenih ploča za oblogu fasade, trebalo je da bude ostvaren i reprezentativnim skulpturama na konzoloma bočnih fasada. Frontalna fasada okrenuta ka Obilićevom vencu je svedeno tretirana i prostorno akcentovana višim bočnim zonama.

Znatno dinamičnije je izvedena fasada iz pravca Ulice carice Milice, koja je koncipirana u lučnoj formi, ponavljajući sistem fenestracije i pilastara kao i druga fasada. Centralno je pozicioniran monumentalni portal iznad koga su izvedeni vertikalno naglašeni otvori koji se prostiru u pet etaža.

Posebna pažnja je posvećena i uređenju enterijera, čijoj naglašenoj reprezentativnosti doprinosi i upotreba prirodnog kamena kao obloge.

Zgrada PRIZAD-a zauzima posebno mesto u okviru bogatog autorskog opusa arhitekte Bogdana Nestorovića i utvrđena je za kulturno dobro 1984. godine.

Stariji Beograđani pamte po zlu tu zgradu. Tokom okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu tu je bio smešten Gestapo, a u posleratnim godinama to je bilo sedište jugoslovenskih bezbednjaka, tačnije – Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi