Statua Bude putovala je iz Tokija za prestonicu: Sveto mesto beogradskih budista nalazilo se u Malom Mokrom Lugu (FOTO)

Jedan od prvih budističkih hramova u Evropi bio je sveti objekat stacioniran u Budvanskoj ulici, u Malom Mokrom Lugu, koji je postojao u periodu od 1929. do 1940. godine. 

Ovaj hram sagradili su Kalamici, prvi beogradski budisti koji su se, bežeći iz Rusije posle Oktobarske revolucije, doselili na naše prostore.

Njima je zemljište za ovu bogomolju dao beogradski industrijalac, Miloš Jaćimović, a svečano osvećenje hrama, prvog i jedinog takve vrste u Evropi, obavljeno je 12. decembra 1929. godine. 

Vikipedia

Ceremoniju osvećenja novog hrama su obavili bakša Namđal Nimbušev, duhovni vođa Kalmika u izgnanstvu, koji je za tu svečanu priliku doputovao iz Pariza i bakša beogradski Umaljdinova, uz asistenciju dvojice sveštenika.

"Beograd može da bude ponosan"

Tadašnja štampa je 1939. pisala kako "Beograd može da bude ponosan".

Ubrzo po izgradnji, hram je postao obeležje Beograda i jedna od njegovih znamenitosti. 

U Vodiču kroz Beograd, objavljenom 1930. godine, nailazi se na odrednicu o hramu, a godinu dana kasnije ulica u kojoj se hram nalazio dobija novo ime - Budistička ulica (danas Budvanska). 

Kada je dom sagrađen i počeo da funkcioniše, ubrzo potom formiran je i Budistički duhovni savet koji je bio spona među svim mesnim Kalmicima

Iz Tokija stigao kip Bude 

Pixabay

Beogradskom hramu su i dalje nedostajali mnogi bogoslužbeni predmeti koje nije bilo moguće nabaviti u Evropi, pa je preko poslanika Japana u Bukureštu iz Tokija stigao veliki bronzani kip Bude, čije je osvećenje obavljeno 25. marta 1934. godine. 

Pola godine po osvećenju Budine statue, beogradski budisti su održali pomen kralju Aleksandru, ubijenom u atentatu prilikom zvanične posete Francuskoj. 

Nakon toga, 1935. godine, obavljena je rekonstrukcija hrama, čime je proširen za još 38 kvadratnih metara.

Sa rekonstrukcijom, Kalamicima je počela i gradska vlast novčano da pomaže. 

Kalamici izbegli u Nemačku, hram ostao bez vernika

Beogradska kolonija Kalmika je prestala da postoji 1944. godine kada su njeni članovi izbegli u Nemačku, a kasnije u Sjedinjene Američke Države. 

Nakon rata, nove vlasti su smatrale da je beogradski budistički hram izgubio razlog za postojanje jer je ostao bez vernika i bez relikvija, pa su 1950. srušili kupolu hrama, a prizemlje pretvorili u dom kulture.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi