MOJ BEOGRAD Slavimir Futro: Grad i ja smo sada ortaci i mnogo mi bolje stoji
U vreme mog studiranja Jugoslavija se sve više smanjivala, ali zato je Beograd tada postao moja država
Srpski dizajner, vizuelni umetnik i pisac Slavimir Futro, čiji se radovi nalaze u Muzeju reklame i plakata u Hamburgu, Muzeju plakata u Varšavi i Centru Pompidu u Parizu i koji je nedavno uvršten u Tašenovu Istoriju grafičkog dizajna, za 24sedam govorio je o Beogradu i ljubavi prema crtanju.
“U vreme mog studiranja Jugoslavija se iz godine u godinu sve više smanjivala, ali zato je Beograd porastao u mojoj svesti i zauzeo čitav taj prostor. Beograd je tada postao moja država. Mesta na koja sam išao, stvari koje sam radio, ljudi sa kojima sam se družio, preko noći su postali veći i važniji od svega drugog čemu sam prethodno težio. Pogotovo sada, sa distance od tridesetak godina, sve to je još veće. SKC, ‘Šansa’ i Akademija bili su prirodna mesta na koje su studenti moje vrste odlazili.
Naučio sam da volim Beograd. Naučio sam da oni koji ga svesno ili nesvesno uništavaju ne mogu da se mešaju u tu našu ljubav. Bio mi je ili veliki ili premali, ili me gušio ili me plašio. Sada smo ortaci i sada mi mnogo bolje stoji.
Detinjstvo u Beogradu pamtim po autobusu broj 16 kojim sam od Cvijićeve do Patrisa Lumumbe na Karaburmi išao svaki dan u školu. Pamtim ga po profesorskoj koloniji, po opalom lišću u dvorištu Osnovne škole “Oslobodioci Beograda”, gde smo igrali fudbal do iznemoglosti. Sećam ga se i po parku sa desne strane SIV-a na Novom Beogradu, gde me je deda učio kako da razlikujem drveće i kako da se onako mali penjem na njega.
Mesto na koje uvek odlazim, bilo da sam u potpunom miru ili isto takvom nemiru, je Kalemegdan. Ima jedna tačka sa koje puca pogled na Veliko ratno ostrvo, iza njega Zemun, a u daljini mističan svet koji me večno doziva, puni mi grudi i mami osmeh.
Crtao sam oduvek, ali tek negde u šestom razredu sam počeo da znam šta crtam i da učim kako da postignem željeni efekat u svom društvu. Crtao sam karikature koje su mi omogućile posebno mesto u odeljenju, a tek kasnije, u drugom srednje saznao sam da postoji i srednja dizajnerska, prebacio se u nju iz Pete beogradske, pobedio na nekom konkursu za plakat i od tada živim od sopstvene kreativnosti.
Trenutno, dok ovo pišem, javljaju mi iz Lagune da je izašla moja nova knjiga za decu Singi Lumba i Kockasta planeta. Taj ceo projekat, serijal Avanture Singi Lumbe, koji će sigurno jednog dana postati crtani filmovi, nešto je na šta sam najponosniji. Sve je to nastalo iz čiste ljubavi prema mojoj ćerki, a sada se preliva na svu ostalu decu, bez trunke ironije, sa obiljem plemenitisti, uzajamnosti i ukrštanja talenata u zajedničkom cilju.”
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari