Uroš iz Surčina je nastradao 2019. i preko puta njegove sobe drugovi su mu digli najvredniji spomenik! Majka u suzama - postao je besmrtan!
29.09.2022 | 18:00
I radili su Uroševi drugovi, braća, kumovi, šefovi, komšije i kolege - skoro dve godine, skoro svakog dana, kako bi nikao Šokov teren
Copyright 24sedam
Uroš Milićević Šok iz Surčina tragično je izgubio život 2019. godine nadomak Novog Sada u saobraćajnoj nezgodi u kojoj su svi drugi učesnici prošli bez ijedne ogrebotine. Njegovi najbliži nikada se nisu oporavili, ali su naučili da žive s tugom. Isto tako, Šok je nastavio da živi, u njihovim rečima i delima.
Tako se i rodila ideja da baš na livadi, na koju je gledao iz svoje sobe svakog jutra kada ustane, bude podignut sportski teren koji će nositi naziv po Urošu i koji će okupljati svu decu u kraju.
I radili su Uroševi drugovi, braća, kumovi, šefovi, komšije i kolege - skoro dve godine, skoro svakog dana. Metar po metar zemlje, betona, žice, kreča, mreže, armature. Tako je nikao Šokov najznačajniji spomenik!
Kada smo otišli na novootvoreni teren u Surčinu dočekao nas je ceo komšiluk, pune tribine dece i raspoložena ekipa. Svakog trenutka kao da se samo očekivalo da se negde, na pola male ulice pojavi i Uroš. Da dobaci loptu, poigra se sa klincima, a onda pridruži svom društvu koje je došlo na teren da provede lep subotnji dan.
Mešale su se emocije, ponos, tuga, sećanja, udarci lopte o betonsku podlogu u koju su ubetonirane sve godine koje Šokovi prijatelji ne daju zaboravu.
Dok smo gledali dečicu, koja igraju ozbiljan meč primetili smo da je terenu prišla i žena u crnini, bila je to Uroševa majka. Očiju punih suza sela je na tribine i posmatrala okupljen svet. Kako nam je rekla, njen sin zahvaljujući ovom terenu i svima onima koji su ga gradili, postao je večan.
Pogledajte naš razgovor sa Uroševim drugovima na terenu koji nosi njegovo ime:
Teren će ostati mlađim naraštajima, koji se ne sećaju Uroša, ali će sada znati ko je on. Osim terena za decu, on je "poslužio" i starijima, koji su odigrali dvonedeljni turnir u Šokovu čast. Deo novca dat za kotizaciju prosleđen je u himanitarne svrhe, a petnaest punih dana ceo Surčin i okolina uživali su u malom fudbalu.
Tako je jedan prerano ugašen život dobio svoju besmrtnost, a jedna beogradska opština novo mesto rađanja humanosti, plemenitosti i drugarstva.