Nemi svedok NATO agresije već 23 godine: Pogledajte kako bi izgledala rekonstrukcija Generalštaba po "meri" studenata (FOTO)
13.06.2022 | 18:30
Povod za organizovanje ovog konkursa bila je 125. godišnjica rođenja arhitekte Nikole Dobrovića
Copyright Profimedia
Na meti NATO agresije pre više od dve decenije našla se zgrada Generalštaba, koja je čak dva puta bombardovana, a studenti Arhitektonskog fakulteta dobili su priliku da pokažu svoje ideje o rekonstrukciji ovog vojnog objekta.
Povod za organizovanje ovog konkursa bila je 125. godišnjica rođenja arhitekte Nikole Dobrovića, autora idejnog projekta zgrade Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša, koja je realizovana u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, a u saradnji sa BINA-om.
Cilj konkursa, na kom je učestvovalo 20 timova, ukupno 53 studenata, bio je pre svega argumentovani stručni dijalog i otvaranje diskusije o realnom usmerenju i prihvatljivim pristupima temi koncepta rekonstrukcije Generalštaba.
Konkurs je po raspisu bio dvostepeni, tako da je žiri od pristiglih 20 radova za drugi krug selektovao 12, od kojih je sedam nagrađeno i pohvaljeno.
Prema rečima sekretarke konkursa Maje Dragišić sa Arhitektonskog fakulteta, radovi su se fazno selektovali, pa je proces donošenja konačnih odluka bio značajno olakšan.
- Može se reći da je predloženo rešenje savremeno, projektovano tako da je koncept intervencije programski i arhitektonski u skladu sa posebnim tipološkim i programskim zahtevima, potencijalima lokacije i posebno značajem nasleđene strukture, odnosno kulturnog dobra - objašnjava Dragišić za 24sedam.
Ona je naglasila da studentski konkurs nije raspisan sa ciljem realizacije, već u sklopu aktivnosti obeležavanja 125. godišnjice rođenja Nikole Dobrovića.
"Opasnost odozgo"
Prvu nagradu na ovom konkursu dobio je autorski tim koji čine Ilija Srdanović, Aleksa Bogdanović i Aleksa Rašić, studenti prve godine Master akademskih studija arhitekture.
Njihov predlog idejnog rešenja nosi naziv "Opasnost odozgo", a ideja je proizašla iz razumevanja zgrade A kao prostornog svedoka NATO agresije 1999. godine.
U odnosu na to, prostorne reakcije su dosledne istorijskoj pozadini područja i referišu na vertikalno urušavanje, ali i horizontalnu obnovu.
Naime, primarni prostorni gest bio je povezivanje horizontalnih prekinutih pravaca uvođenjem platformi. Otvori na platformama shvataju se kao prostorni simbol uništavanja nekada kompaktnog objekta. Efekat dezintegracije akcentovan je ambijentalnim osvetljenjem kosih fasadnih panela i uvođenjem staklenih površina na ogoljene segmente postojeće fasade.
Dinamika kretanja stiže se pešačkim rampama koje vode do i polaze od memorijalnog prostora koji se nalazi na tlu.
Druga nagrada pripala je radu "Procep", odnosno timu koji čine Marijana Gajić, Sara Sandić i Milan Ristić, a treća radu "Bezglavlje" - Bogdan Đokić, Marta Komljenović i Isidora Milojević. Dodeljene su i četiri pohvale.
Predlozi poslednjih godina
Inicijativa da na mestu nekadašnjeg Generalštaba bude podignut Muzej srednjovekodne Srbije, posvećen dinastiji Nemanjića i ostalim srpskim vladarima tog perioda, pokrenut je pre šest godina. Bilo je planirano da se monumentalna statua osnivača vladarske loze Stefana Nemanje nalazi naspram zgrade Vlade, a u pozadini da bude muzej.
Međutim, spomenik Velikom županu je, u međuvremenu, podignut na Savskom trgu.