Više meda iz košnice na beogradskoj terasi nego na planinskoj livadi: Pčelari tvrde da se četiri puta više meda dobije u urbanim uslovima!
13.04.2022 | 07:30
Evidentno je da su prinosi meda u gradskoj sredini mnogo veći nego u seoskoj, rekao je za 24sedam Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara
Copyright Beogradsko udruženje pčelara
Bavljenje pčelarstvom u urbanim sredinama postaje sve primamljivije, a prema rečima predsednika Beogradskog udruženja pčelara Stanka Rajića, u prestonici je prošle godine prosek dobijenog meda iz jedne košnice koja se nalazi na francuskoj ambasadi bio 40 kilograma, dok je na nivou čitave Srbije iznosio svega 10 kilograma po košnici.
Naime, Rajić je objasnio za 24sedam da za tu pojavu postoje dva razloga.
- Evidentno je da su prinosi meda u gradskoj sredini mnogo veći nego u seoskoj. Život u gradu odgovara pčelama. Naime, prvi razlog za veći prinos meda po košnici u prestonici je taj što pčele u Beogradu imaju raznovrsnu ishranu. Organizam im se bolje razvija kada se hrane sa više vrsta biljaka, a u prestonici imaju na raspolaganju nekoliko vrsta lipa, zatim bagrem, kao i razno korovsko bilje. Takva ishrana doprinosi i kvalitetu meda. Tamo gde je intenzivna poljoprivreda, kao što je slučaj u Vojvodini, razvija se jedna biljna kultura i koriste se pesticidi, koji za pčele nikako nisu dobri - ističe naš sagovornik.
Dalje navodi da je drugi razlog taj što u gradovima nema puno pčela.
- Gradska sredina nije prenaseljna pčelama, kao što je to uglavnom slučaj u ruralnim sredinama, gde na plantaže i livade pčelari donose jako puno košnica. To uzrokuje da nemaju dovoljno hrane da proizvedu količinu meda kao u urbanim uslovima - objašnjava Rajić.
Košnice postavljene na nekoliko lokacija
Beogradsko udruženje pčelara, objašnjava Rajić, postavilo je košnice na nekoliko prestoničkih krovova.
- Imamo košnice na zgradi na Novom Beogradu, prekoputa železničke stanice, kao i na krovu zgrade koja se nalazi u blizini Beograđanke. Takođe, nekoliko košnica je postavljeno u Košutnjaku, iza Filmskog grada, zatim na Dorćolu u blizini nekadašnjeg "Žitomlina", kao i na francuskoj ambasadi, gde je jedna košnica dala čak 40 kilograma meda, što je drastična razlika u odnosu na prosek cele Srbije. Sve one su pod našim nadzorom, ali je mnogo više košnica koje nisu pod našom jurisdikcijom - navodi naš sagovornik.
Kako kaže, prošle godine je Beogradsko udruženje pčelara radilo ispitivanje meda iz gradske sredine u Centru za ispitivanje namirnica.
- Dobili smo hemijsku analizu meda, i on je besprekorno čist. Ispitivali smo i zdravstveno stanje pčela, nosili smo ih na Veterinarski fakultet i po nalazima one su potpuno zdrave. Pčele su indikatori zdrave životne sredine. One su tamo gde su i ljudi, i uporno ruše mit da su ruralni predeli njihovo stanište - ističe Rajić za 24sedam.
Zakon nije precizno odredio uzgajanje pčela u gradu
Prema Rajićevim rečima, nema procene koliko ima pčela i košnica u Beogradu, zato što zakon još to nije precizno uredio.
- Uključen sam u grupu koja treba da napravi novi predlog pravilnika o držanju, gajenju i selidbi pčela, gde bismo uvrstili i one koje se gaje u gradskoj sredini. Ljudi se plaše komšija, pa krišom postavljaju košnice na terase. Pravila za gajenje pčela zasada nisu prilagođena urbanoj sredini. Zakonska regulativa kaže da pčele ne smeju da se drže na udaljenosti manjoj od 100 metara od škola i zdravstvenih ustanova, kao i 20 metara od magistalnog puta - objašnjava naš sagovornik.
Ističe da ukoliko neko želi da uzgaja pčele na svojoj terasi mora prvo da traži saglasnost od ostalih stanara.
- Problem nastaje zato što zakon nije dovoljno definisao dalje korake. Kaže da se treba obratiti lokalnoj samoupravi, ali ne kom organu tačno. Beograd je specifičan grad, gde je lokalna samouprava Grad Beograd, koji ima nekoliko opština - kaže Rajić.
Takođe, ističe naš sagovornik, Beogradsko udruženje pčelara se zalaže za to da se uvede obavezna obuka pčelara, kao i mentorski nadzor, da bi ljudi naučili kako da se na ispravan način bave pčelama.
"Urbani med"
"Urbani med" još ne može da se nađe u prodaji, ali Beogradsko udruženje pčelara radi na brendiranju kako bi to bilo omogućeno.
U međuvremenu, preko platforme za grupno finansiranje "Dobri dabar", pomenuto pčelarsko udruženje, organizacije "Mad Med", "Supernatural" i "Gaia", okupljeni oko "Beogradske pčele", prikupljaju sredstva kako bi povećali broj košnica, uredili prostorije i napravili jedinstveni edukativni centar. Potrebno im je oko 600.000 dinara.
- Hoćemo na Dunavu, kod Luke Beograd, da napravimo jedan edukativni centar, gde mogu doći i deca, ali i ostali građani da nauče nešto o uzgoju pčela - zaključio je Rajić.