Miroslava nema ko da sahrani: Godinama skupljao stare stvari, preživeo požar, živeo u hodniku, umro u zatvorskoj bolnici!
03.02.2022 | 18:14
Posmrtni ostaci Miroslava I. i dalje u kapeli JKP "Pogrebne usluge" u Deligradskoj ulici
Copyright Printscreen/ Instagram, 192.rs
Posmrtni ostaci Miroslava I. (77), čiji je stan pun starih stvari u Ulici dr Ivana Ribara izgoreo 4. januara, nalaze se i dalje u kapeli JKP „Pogrebne usluge” u Deligradskoj ulici. Miroslav je preživeo požar, ali je potom danima živeo u hodniku zgrade, da bi na kraju bio smešten u zatvorsku bolnicu, gde je 19. januara i umro.
U ovom trenutku, kako je rečeno u "Pogrebnim uslugama”, čeka se da li će doći neko od rodbine da preuzme i sahrani preminulog. Prema rečima komšija, izgleda da će rodbina koja sa Miroslavom godinama nije bila u kontaktu preuzeti telo i sahraniti ga.
Ukoliko se to ne dogodi, sahranu će obaviti JKP „Pogrebne usluge”. Troškove sahrane će u ovom slučaju snositi zatvorska bolnica.
– Osobe koje preminu u zatvorskoj bolnici mogu sahraniti njihovi srodnici, a ukoliko to oni ne učine sahranjuju se na groblju u našoj nadležnosti koje je u određenom vremenskom periodu predviđeno za sahranjivanje svih onih koje nema ko da sahrani (uključujući i osobe bez identifikacionih podataka). Sahrane ovih građana se trenutno obavljaju na groblju Zbeg – kažu u ovom javnom preduzeću.
Iz stana od 80 kvadrata na 11. spratu u Ulici dr Ivana Ribara u kome je Miroslav gotovo tri decenije dovlačio stare stvari radnici "Gradske čistoće” izneli su u nedelju 11.300 kilograma smeća.
Ovo je bio veoma komplikovan posao jer se nije znalo u čijem je vlasništvu stan. To pitanje biće rešeno u narednom periodu jer je otkup za stan posle 2014. godine plaćan gradu. Zna se samo da su Miroslavljeva dugovanja za dažbine ogromna i da iznose više od tri miliona dinara.
Grobna mesta u koja se sahranjuju ove osobe nemaju nadgrobno obeležje (spomenik), ali su obeležena drvenim krstom ili piramidom na kojima se nalaze osnovni podaci o preminulom (za socijalne kategorije to su ime i prezime, datum smrti. Pomenute osobe sahranjuju se dostojanstveno, a jedina razlika je u tome što se sahranjivanje obavlja van redovnog rasporeda sahrana.
Kako su rekli u ovom pogrebnom preduzeću, u okviru službene baze njihovih podataka ne postoji kriterijum na osnovu koga bi se mogao utvrditi broj osoba koje su sahranile zatvorske bolnice.
– Naknada za zakup i održavanje za period od jedne godine ulazi u cenu „socijalne sahrane”, a plaća je opština, odnosno u ovom slučaju institucija koja je izvršila sahranu, nakon čega brigu preuzimamo mi. U skladu sa važećim propisima period obaveznog počivanja preminulog je deset godina, a posle ovog perioda moguće je preneti posmrtne ostatke u poseban zajednički grob ili grobnicu o čemu se vodi posebna evidencija, a podaci o ovim licima se trajno čuvaju – objašnjavaju u "Pogrebnim uslugama”.