Najstarija ustanova kulture: Narodna biblioteka već 189 godina pokrovitelj pisane reči

Na današnji dan 1832. godine osnovana je Narodna biblioteka Srbije – najstarija ustanova kulture u zemlji. Tog dana Dimitrije Davidović prosledio je pismo knezu Milošu Obrenoviću o ustrojstvu ove institucije, a novembra iste godine knez je odredio da se po jedan obavezni primerak od svake štampane knjige dostavlja novoosnovanoj biblioteci.

Prva zgrada Narodne biblioteke nalazila se uz samu portu Saborne crkve, ali u tom zdanju bila je smeštena samo godinu dana od 1832. do 1833. godine, a zatim je preseljena u zgradu Državne tipografije nasuprot knjizare Gligorija Vozarovića.

Biblioteka je 1845. godine imala 1.421 naslov u 2.283 sveske i autorski katalog, koji je izradio dr Milovan Spasić. Kneževim ukazom iz 1853. godine, uvedeno je zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.

Naziv Narodna biblioteka ozvaničio je Đura Daničić, koji je definisao nacionalnu koncepciju nabavne politike i započeo izradu tekuće nacionalne bibliografije, a Stojan Novaković bio je prvi zakonodavac Biblioteke.

Izvesno vreme Biblioteka je bila u sastavu Državne štamparije (Knjaževsko tipografijska biblioteka), zatim Ministarstva prosvete, a 1870. postala je samostalna ustanova zaslugom upravo Stojana Novakovića.

Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su, uz Daničića i Novakovića, još i Janko Šafarik, Jovan Tomić i Milorad Panić Surep.

Prvi i Drugi svetski rat doneli velike gubitke

Prvi svetski rat doneo je mnogo nesreće Biblioteci, a u bombardovanju je stradao deo fonda. Preostali fond je preseljen na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici, a deo je dospeo i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Tada je nestalo dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.

U nemačkom bombardovanju Beograda aprila 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu pri čemu je izgorelo oko 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu, već i svetsku.

Tokom i posle Drugog svetskog rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Na dan stradanja u bombardovanju, 6. aprila 1973. godine, Biblioteka je svečano otvorila vrata svoje nove zgrade u namenski građenom zdanju na Svetosavskom platou u Beogradu, u kojoj je i danas.

Značajni koraci za Biblioteku

Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije formiran je 1989. godine. Budući da je obuhvatao svu novo-pribavljenu građu, doveo je do obustave izrade lisnih kataloga 1991. godine.

Lokalnu računarsku mrežu biblioteka je dobila 1996., kada je omogućen i pristup Internetu i izrađena prva veb prezentacija.

Pročitajte još:

Dom srpskih umetnika: Paviljon “Cvijeta Zuzorić” otvoren je na Kalemegdanu pre 92 godine

Klica srpskog novinarstva: Na današnji dan počele su da izlaze prve novine u Srbiji

Posle 2000., Biblioteka čini značajne korake, u prvom redu u otvaranju prema svetu, pri čemu Centar za međunarodnu saradnju dobija intenzivniju i značajniju ulogu.

Centar za naučne informacije inicira osnivanje Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KOBSON), koji omogućava pristup velikim elektronskim bazama časopisa sa preko 6.000 naslova. Pokreće se veliki broj novih projekata, a jedan od njih je i osnivanje Centra Virtuelne biblioteke Srbije (VBS), koji povezuje elektronske kataloge biblioteka u Srbiji u jedinstven uzajamni elektronski katalog.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi