Pazi, snima se: Da li "pametne" kamere na beogradskim ulicama krše ljudska prava

Sve brojnije kamere na beogradskim ulicama, među kojima je i hiljadu pametnih, koje prepoznaju lica, ne prestaju da izazivaju polemike, od pristalica, koji njihovo postavljanje pozdravljaju kao “oružje u borbi protiv kriminala”, do zakletih protivnika, koji tvrde da se njihovim radom narušavaju ljudska prava i privatnost svakog pojedinca.

“Share” fondacija, organizacija za zaštitu ljudskih prava u digitalnom okruženju, prikupila je više od 1.700 potpisa za peticiju “Ne snimaj mi lice”, kojom se traži zabrana upotrebe tehnologije za biometrijski nadzor koji, kako oni kažu, ugrožava prava građana i slobode u javnom prostoru.

Ova fondacija od Ministarstva unutrašnjih poslova zahteva punu transparentnost kupovine i cene te tehnologije, kao i u pogledu upotrebe sistema koji se sastoji od hiljada kamera na ulicama prestonice.

– Širom Evrope policija, lokalne vlasti i privatne firme u tajnosti uvode intruzivne, eksperimentalne tehnologije koje mogu da prate, analiziraju i pretvaraju naša lica i tela u digitalne objekte dok se krećemo na javnim mestima. Sačuvajmo javni prostor u kom su naša prava, slobode i društvo zaštićeni – napisali su oni u peticiji.

Prestonica nije usamljeni slučaj

Beograd nije usamljen slučaj kada je reč o biometrijskim kamerama. Naime, gradske vlasti u Moskvi raspolažu sistemom od čak 170.000 kamera pomoću kojih, od početka epidemije korona virusa, proveravaju da li ljudi u karantinu poštuju propisane mere.

U Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije u Nju Orleansu, policija je kamere koristila šest godina pre nego što je o tome javnost informisana, a procenjuje se da je čak polovina odraslih Amerikanaca u nekoj bazi za prepoznavanje lica.

U Kini eksperimentišu kombinujući ovu tehnologiju sa veštačkom inteligencijom kako bi predvideli da li će pojedinci pratiti pravila ili ne, a veruje se da im prepoznavanje lica pomaže i u pronalaženju političkih protivnika.

Priča za sebe je grad u Kaliforniji – San Francisko, prvi koji je zabranio upotrebu funkcije prepoznavanja lica na javnim mestima.

Kampanja za zabranu masovnog biometrijskog nadzora u javnim prostorima evropskih gradova pokrenuta je u saradnji sa Evropskom mrežom za digitalna prava (EDRi) i više evropskih i svetskih organizacija.

Iz “Share” fondacije kažu da se pametne kamere za prepoznavanje lica postavljaju na ulice Beograda bez učešća javnosti, ali i bez razgovora o posledicama koje totalni nadzor može ostaviti po naše društvo.

– Instalacija sistema od početka se sprovodi u suprotnosti sa Ustavom i zakonima. Policija odbija da otkrije detalje sistema i koliko on košta građane Srbije. Ne objavljuje se ni potpuna lista lokacija na kojima su postavljene kamere – istakli su iz fondacije.

Borba protiv kriminala nadomešćuje kršenje ljudskih sloboda?

U bezbednosne svrhe 800 prestoničkih ulica prošle godine postalo je opremljenije za 1.000 “pametnih” kamera koje imaju sposobnost automatskog prepoznavanja lica i registarskih tablica.

Direktor policije Vladimir Rebić svojevremeno je rekao da je deo kamera namenjen za otkrivanje saobraćajnih prekršaja, poput prolaska na crveno svetlo, nekorišćenje pojasa, upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje i nepropisnog prestrojavanja, dok je drugi deo namenjen za sprečavanje najtežih krivičnih dela.

Pročitajte još: Zaštita: Dogodine se uvode kamere za dodatno obezbeđenje Kalemegdana

Nakon njihovog postavljanja, pokrenuta je polemika u javnosti o tome da li je prednost koju savremena tehnologija pruža u borbi protiv kriminala važnija od eventualnog kršenja ljudskih prava i sloboda.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi