MOJ BEOGRAD Andrej Josifovski Pijanista: Pobednik je dobri duh grada, njegov čuvar i zaštitnik

Čak i oni koji nisu možda čuli za Pijanistu, sigurno su videli njegove murale po čitavoj prestonici, kao i njegova dela koja su izazvala veliku žižu u javnosti – zlatni Isus Hrist na Novom Beogradu i portret Jovana Memedovića od 4.000 plastičnih flaša u Savi. Ovaj umetnik, čije je ime Andrej Josifovski, za 24sedam opisao je zašto voli Beograd i kako je izgledalo njegovo detinjstvo, kao i upoznavanje sa umetnošću.

“Od malena sam počeo da šaram po zidovima u porodičnoj kući u kojoj smo živeli. Ti počeci nisu baš bili tako slavni jer imao sam stroge roditelje. Voleo sam da crtam i u mojoj osnovnoj školi se još čuvaju moji radovi. Za portret Svetog Save sam bio i nagrađen. Prva moja javna slikanja bila su na asvaltu Zemunskog keja za dan proleća i sećanja na njih su mi jako draga, jer valjda je sve tako i počelo. Kao student sam na ogradi gradilišta Japanske ambasade naslikao Gejšu. Bilo je puno crtača i lepih slika. Nagrade su tada zaslužili drugi ali sam ja bio jako ponosan na svoje delo. Gejša je od tada uvek uz mene i draga mi je. Dolazili su posle radovi od kojih su neki imali dosta publiciteta, ali je meni nekako najbliži ostao mural patrijarha Pavla. Oslikao sam ga pod tremom susedne zgrade mojoj, u kojoj sam stanovao na Bežanijskoj Kosi. Potpisana je tu i njegova čuvena rečenica: ″Budimo ljudi″.

Puno sam radio na fakultetu, jer su studije bile zahtevne, ali nije da sam nonstop bio u kući. Radio sam u to vreme i kao turistički vodič i organizovao sam studentske ekskurzije i mogu da kažem da su to bili prelepi dani. Bio sam angažovan i kao organizacije sportskih studenstskih igara na kojima sam i učestvovao. Rezultate neću da pominjem da ne ispadne kao da se hvalim, ali nikada nisam prestajao da se bavim sportom. Trčao sam polumaraton i maraton, a nedavno sam se sa uspehom okušao i kao (half) Iron- man takmičar. Voleo sam da izađem sa svojim drugarima sa kojima sam nerazdvojan još iz gimnazije. Bili smo i ostali Velika petorka.

Splav “Kućica na vodi” je mesto gde volim da dođem i da se opustim posle napornog rada. Društvo je tu dobro, svi se znamo, a muziku biraju DJ majstori. Posebno je dobro kada je živa muzika jer je onda atmosfera nekako prisnija. Ritam na “Kućici” nikada nije jak i ponekad se čini kao da i ona u zanosu počinje da pleše. Volim reku i rekao bih da je to uzajamno.

Danas je Beograd zarobljen u betonu i reči su se zidovima razdvojile, a one ružne se tako, daleko bolje prenose. Možda će murali učiniti da zidovi prestanu da prisluškuju i da već jednom progledaju. Siguran sam da je Beograd pre dvadeste godina imao drugačije snove.

Bez dileme, za mene je Pobednik zaštitni znak Beograda. On kao da je tu još od vremena kada su se Sava i Dunav prvi put sreli. Mogao bih da se zakunem da su se taj susret, kao i gradnja Beograda desili zbog njega. Pobednik je dobri duh Beograda, njegov čuvar i zaštitnik.”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi