Đurđevdanski uranak: Vraća se tradicija koja je za vreme komunizma zamenjena prvomajskim urankom

Đurđevdanski uranak, nekada važan deo srpske tradicije, vekovima je bio središte proslava svetog Đorđa, i dočeka proleća sve dok nije zamenjen prvomajskim urankom tokom komunističke ere. Međutim, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo ponovnog oživljavanja ovog starog običaja.

Đurđevdan, praznik posvećen svetom Đorđu, tradicionalno se slavi 6. maja, a u predhrišćankoj tradiciji označava buđenje prirode i početak proleća. Proslava Đurđevdana nekada je obuhvatala uranak, ritual ranojutarnjeg okupljanja u prirodi, koji je bio prilika za zajedničko pevanje, igre i druženje.

Tokom socijalističkog perioda, Đurđevdanski uranak bio je potisnut i zamenjen prvomajskim urankom,to jest proslavom Međunarodnog praznika rada. Ova promena je smanjila fokus na tradicionalne elemente Đurđevdanskog uranka, preusmeravajući pažnju na radnička prava i sindikalne skupove.

Međutim, obnavljanje Đurđevdanskog uranka u novije vreme predstavlja pokušaj da se očuva kulturna baština i tradicionalni identitet. Po celoj Srbiji, lokalne zajednice ponovo prihvataju ovaj običaj, organizujući proslave koje uključuju folklorni program, običaje kićenja domova venčićima, i razne druge obrede koji simbolizuju doček proleća.

Komunisti protiv Đurđevdana

Etnolog kragujevačkog Narodnog muzeja Nataša Nikolić objasnila je za 24sedam kako je dolaskom komunista došlo do toga da se zapostavi ono što je bilo tradicionalno u Srbiji.

- Kada dođe do novog društvenog uređenja, onda se raskrsti sa starim i stvaraju se novi običaji. Za socijalistički period najveća karakteristika je raskid sa tradicijskim i ruralnim, u smislu formiranja novih običaja. A najveći raskid je odvajanje crkve od države. Sve što je naginjalo ka tradicijskom, ruralnom i pravoslavnom to se smatralo nazadnim - naglasila je ona.

Printscreen/RTV Mag

Nikolićeva dodaje da je Đurđevdan bio veliki narodni praznik koji slavi prirodu, a istovremeno je bio preslava i slava nekih porodica.

- To se na jedan fini način stavilo u drugi plan tako što se akcenat davao na radnički, prvomajski izlazak u prirodu. Taj dan se ne radi, forsira se izlaženje na uranak... i onda su, recimo, u Kragujevcu pedesetih godina organizovali takmičenje u ukrašavanju taraba za 1. maj. To je istiskivanje Đurđevdana! A oni koji su kačili venčiće na Đurđevdan, što mi sada ponovo radimo, oni su ismevani da bi se omalovažili i stavili u drugi plan. A da bi u prvi plan došli novi običaji, ustrojstvo i društvo. U tom smislu je Prvi maj u jednom periodu bio istisnuo Đurđevdan - objasnila je ona.

Razni narodni običaji

Etnološkinja je rekla da su običaji na Đurđevdan najčešće primenjivani u seoskim sredinama.

- U selu se neguju svi običaji. To nije jedan dan već ciklus. Recimo, biljni petak pa se išlo u prirodu i brale se određene biljke. Pa se onda pred sam Đurđevdan bilje potapalo u vodu, stavljalo se jedno crveno jaje. Pa se na sam Đurđevdan umivalo sa tom vodom da bi bili ljudi zdravi, jaki, čisti... onda su majke žarile koprivom decu, izlazili da ih "okupa" rosa, pa su se pleli venčići i puštali niz reku, kitile se kapije... - objašnjava naša sagovornica.

Profimedia

Iako se slavljenje Đurđevdana vratilo u našu tradiciju, Nataša Nikolić kaže da danas običaji ne mogu da budu isti kao nekada jer su oni "živi" i menjaju se. 

- Svako vreme nosi nešto svoje. Sada mi ne idemo u gradu u biljni petak i ne umivamo se tom vodom. Ali peče se jagnje, to je uobičajno. Ko može ode u prirodu da uživa, a u Kragujevcu je Đurđevdan ponovo postao dan grada umesto 21. oktobra koji je bio u socijalizmu. Uranak je nekada bio u Šumaricama i Sokolani, danas je sve to premešteno na jezero gde se jede kačamak, pije vruća rakija... Venčići se pletu i dalje i kupuju po pijacama - ispričala je naša sagovornica.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi