Od maltretiranja u školi do želje da svi znaju za njih: Koji su uzroci pucnjava u školama (FOTO/VIDEO)

Srbija je ostala u šoku posle jučerašnje tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, gde je jedan učenik ove škole izvršio napad vatrenim oružjem, usmrtivši osam đaka i jednog čuvara, dok su šestoro učenika i nastavnica istorije zadobili teške povrede.

Kao izraz tuge i saosećanja, Srbija je proglasila trodnevnu žalost, a danas je u svim školama širom zemlje nastava počela minutom ćutanja, kako bi se odala pošta žrtvama ovog strašnog događaja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

24sedam/Lj.K.

Pucnjave u školama su veoma retke u Evropi, a u našoj zemlji to se juče dogodilo prvi put. S druge strane, Sjedinjene Američke Države su neslavni lider u svetu kada je reč o sličnim događajima.

Do prave ekspanzije ove pojave u SAD dolazi sedamdesetih godina prošlog veka, kada su zabeležena 42 incidenta. Osamdesetih godina dogodila su se 62 takva incidenta, dok je u poslednjoj deceniji 20. veka taj broj skočio na 99 pucnjava u školskim ustanovama. 

Od početka 21. veka do 2010. godine zabeležno je 80 pucnjava u školama, a od 2010. do 2020. godine desila su se 252 incidenata, dok je od 2020. do danas zabeležen 131 ovakav dogđaj.

Uzroci napada

Iako postoje mnoga istraživanja koja pokušavaju da otkriju uzroke ovog jezivog fenomena, među naučnicima ne postoji konsenzus o tome šta konkretno dovodi do toga da se neko odluči na ovakav zločin. Ipak, postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da daju odgovore.

Nezrelost

Prema britanskom psihologu Adrijanu Rejnu, nezrelost je jedan od mnogih identifikovanih faktora koji povećavaju verovatnoću da pojedinac počini krivična dela nasilja i izliva agresije. Ovu činjenicu potkrepljuju nalazi o razvoju mozga tokom starenja.

Profimedia

Naime, tokom odrastanja pojedinca, delovi mozga se ne razvijaju podjednako brzo, tako da razvoj prefrontalnog korteksa traje duže i zato se deca i tinejdžeri više oslanjaju na deo mozga poznat kao amigdala, koji je zadužen za razmišljanje koje je emocionalno aktivnije - uključujući agresiju i impulsivnost. Kao posledica toga, veća je verovatnoća da će mlađa osoba želeti da donosi rizičnije izbore, i to češće.

Porodična dinamika

Druga teorija je da odnosi u porodici dosta utiču na to da se pojedinac odluči da počini zločin poput pucnjave u školi. Uopšteno govoreći, zagovornici ove hipoteze tvrde da su porodične strukture kao što su samohrane majke, roditelji istog pola, proširena porodica ili kohabitacija štetnije za razvoj mentalnog stanja deteta i da deca iz ovakvih porodica imaju veće šanse da se odluče na zločin u školi nego njihovi vršnjaci čiji su roditelji heteroseksualci u braku.

Profimedia

Zagovornici ove teorije se pozivaju na istraživanja koja pokazuju da je u SAD stopa smrti roditelja pre 16. godine deteta – osam odsto, dok je kod zatvorenika ona nesrazmerno visoka i iznosi između 30 i 50 odsto.

Nedostatak roditeljskog nadzora

Postoje mišljenja da su neki od uzroka koji dovode do pucnjava u školama nedostatak nadzora, niska emocionalna bliskost i intimnost sa roditeljima. 

Profimedia

Tako je dr Džordž S. Everli u jednom od svojih radova izneo tvrdnju da je jedan od faktora to što su napadači u školama imali tendenciju da se izoluju i da su “ispoljili opsesivnost koja je često vodila do detaljnog planiranja, ali ironično, činilo se da im nedostaje razumevanje posledica sopstvenog ponašanja”. Zbog toga se postavilo pitanje kako roditelji nisu imali uvid u to šta im deca planiraju, pa se kao zaključak izvukla teza da nedostatak roditeljskog nadzora dovodi do pucnjava u školama.

Školsko nasilje

Doroti Espelaž sa Univerziteta Florida primetila je da osam odsto žrtava maltretiranja postaje “besno i agresivno“. 

- Postaju veoma ljuti, mogu se ponašati agresivno na društvenim mrežama. Možda neće uzvratiti, ali definitivno razmišljaju o tome – navela je ona.

Profimedia

Kako se navodi u istraživanju, učenici koji su podvrgnuti maltretiranju imaju tendenciju da razviju probleme u ponašanju, depresiju, manjak samokontrole i slabije socijalne veštine, ali i da lošije napreduju u školi. Jednom ponižene, žrtve više nikada ne žele da budu žrtve i pokušavaju da povrate svoj imidž pridruživanjem grupama. Ipak, vršnjaci ih često odbacuju i zato se oni odlučuju da, kako oni to vide, isteraju pravdu u situaciji koja je po njihovom mišljenju nepravedna. 

Neka istraživanja kažu da je čak 75 odsto napadača u školama bilo maltretirano ili je ostavilo dokaze da su bili žrtve maltretiranja.

Mentalne bolesti

Iako je velika većina mentalno obolelih pojedinaca nenasilna, neki dokazi sugerišu da su mentalne bolesti ili simptomi narušenog mentalnog zdravlja skoro univerzalni među školskim napadačima. U izveštaju američke tajne službe i američkog Ministarstva obrazovanja iz 2002. pronađeni su dokazi da je većina napadača u školama pokazala simptome narušenog mentalnog zdravlja, koji su često bili nedijagnostikovani ili nelečeni.

Profimedia

Kriminolozi Foks i Delater su primetili da je mentalna bolest samo deo problema, a da počinioci masovnih pucnjava imaju tendenciju da eksternalizuju svoje probleme, okrivljujući druge, i da je malo verovatno da će tražiti psihijatrijsku pomoć, čak i ako je dostupna. Prema jednom istraživanju, 12 odsto osoba sa teškim mentalnim oboljenjima počinilo je manje ili ozbiljno nasilje u poslednjih godinu dana, u poređenju sa samo dva odsto osoba bez bolesti koje su počinile ta ista dela.

Drugi naučnici su zaključili da masovne ubice pokazuju uobičajenu konstelaciju simptoma hroničnog mentalnog zdravlja, hroničnog besa ili antisocijalnih osobina, i tendenciju da okrive druge za probleme. Međutim, oni primećuju da će pokušaj “profilisanja” školskih napadača sa takvom konstelacijom osobina verovatno rezultirati mnogim lažnim pozitivnim rezultatima jer mnogi pojedinci sa takvim profilom ne učestvuju u nasilnom ponašanju.

Teorija nasilnih medija

Dugo se raspravljalo o tome da li postoji korelacija između počinilaca školskih pucnjava i vrste medija koje konzumiraju. Popularan profil za školske napadače je neko ko je bio izložen ili uživa u igranju nasilnih video-igara. Međutim, mnogi istraživači smatraju da je ovaj profil pogrešan. 

Profimedia

Ideja o profilisanju školskih strelaca prema video-igrama koje igraju potiče iz verovanja da igranje nasilnih video-igraraa povećava nivo agresivnosti osobe, što zauzvrat može da dovede do toga da ljudi počine ekstremne akte nasilja, kao što je pucnjava u školi. Međutim, dosadašnja istraživanja pokazuju da je veoma malo ili uopšte nema podataka za ovu hipotezu, te da ogromna većina mladih koji igraju nasilne video-igre ili gledaju nasilje na televiziji, internetu ili drugim medijim, nikada ne počine akte nasilja kao što su pucnjave u školama.

Želja za “slavom”

Pucački masakri u zemljama engleskog govornog područja se često dešavaju u kratkom vremenskom roku. U leto 1966. desila su se dva napada: Ričard Spek je ubio osam žena u jednoj noći u Čikagu, a Čarls Vitmen je ubio 15 ljudi na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Nijedan od njih nije to uradio da bi postao poznat, ali su zahvaljujući televizijskim vestima to ipak postali. Videvši ovo, 18-godišnji Robert Bendžamin Smit kupio je pištolj i 12. novembra 1966. i ubio četiri žene i jednog mališana u Arizoni. 

- Želeo sam da budem poznat, samo sam hteo da "dobijem ime" - objasnio je Smit. 

Prema njegovim rečima, nadao se da će ubiti skoro deset puta više ljudi. Posle hapšenja, nije pokazao nikakvo kajanje i jednostavno je rekao: 

- Želeo sam da ljudi znaju ko sam! 

Istraživače je zainteresovala ova pojava, pa su otkrili da postoji malo, ali značajno, povećanje verovatnoće da će doći do druge pucnjave u školi u roku od dve nedelje nakon nekog takvog događaja.

Radi se o imitatorima koje pucnjava u školi podstakne da urade isto. U ovim imitiranim pucnjavama, počinioci često vide bivšeg školskog napadača kao idola, pa žele da izvedu još razornije, ubistvenije pucnjave, u nadi da će steći priznanje ili poštovanje.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi