Da li nas ove zime čeka epidemija malih boginja? Dve grupe su ugrožene, a procenat nevakcinisanih je zabrinjavajuće nizak
Epidemija malih boginja sprečena je prošle godine zbog pridržavanja epidemioloških mera, ali lekari se brinu da bi ove zime moglo doći do porasta broja zaraženih i, eventualno, epidemije
Vakcina protiv malih boginja (morbila) proizvedena je 1963. godine, nakon čega je Svetska zdravstvena organizacija započela globalni program vakcinacije.
Pre uvođenja vakcinacije od ove bolesti umiralo je oko 2,6 miliona osoba godišnje, a 9. decembra 1974. godine smatralo se da je bolest iskorenjena.
Unsplash
U Srbiji je dostupna MMR vakcina koja se daje deci zarad sprečavanja malih boginja, zaušaka i rubeola, i obavezna je. Primarna vakcinacija započinje od navršenih 12 meseci života, a revakcinacija neposredno pred polazak u prvi razred osnovne škole.
Iako je pronalazak vakcine protiv morbila znatno smanjio smrtnost od ove bolesti, i dalje postoje mnogi koji odbijaju da vakcinišu svoju decu.
Pročitajte još:
Brojke u Srbiji zabrinjavajuće
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstatinidis podseća da su morbili izrazito zarazno oboljenje i da je vakcinacija, koja je dostupna svima i obavezna, neophodna da bi se sprečila epidemija.
On je za 24sedam govorio o ovoj važnoj temi i upozorio da su procenti vakcinisanih u Srbiji zabrinjavajući:
- Neophodno je da procenat vakcinisanih bude 95 odsto, a kod nas definitivno nije tako. Sve ispod 85 odsto nosi ozbiljan rizik od epidemije. Jedno vreme bili smo blizu te idealne brojke, kada je pokrenuta velika kampanja, ali su rezultati iz 2021. godine poražavajući.
Dr Konstatinidis ističe kako je procenat vakcinisanih u Srbiji 2021. godine 72 odsto, što je mnogo manje od potrebnih 95 odsto.
Pixabay
Epidemija 2017. godine u Srbiji
Dr Konstatinidis se osvrnuo na 2017. godinu, kada je u Srbiji izbila mala epidemija morbila, ali je i dodao da je tada procenat vakcinisanih bio veći nego sada (82%).
Od početka oktobra do 26. decembra 2017. godine registrovana su ukupno 654 slučaja malih boginja, a najmlađa obolela osoba bila je beba od dva meseca.
- Deca spadaju u rizičnu grupu, posebno mala deca, zbog čega se i preporučuje da se do prve godine primi prva doza.
Kaže i da su ugroženi ljudi rođeni pre 1971. godine, kada je vakcina uvedena kod nas.
- Ukoliko dođe do epidemije i ti ljudi se zaraze, klinička slika je veoma teška.
Najstarija osoba u vreme epidemije 2017. godine imala je 60 godina. Najveći broj obolelih je među mlađima od pet godina i starijima od 30 godina. Većina obolelih osoba (91%) bila je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.
Korona mere sprečile epidemiju malih boginja
Pandemija koronavirusa usadila je nove navike i uvela neophodne mere kojih su se svi pridržavali. Tako je prošle godine, prema mišljenju našeg sagovornika, epidemija malih boginja sprečena.
- Zbog štićenja od kovida nije došlo do epidemije jer je bila specifična situacija, usled mera koje su bile na snazi: češće pranje ruku, nošenje maske, zabrana okupljanja... To je objašnjenje zbog čega nije došlo do epidemije malih boginja, uprkos malom broju vakcinisanih. To je potvrdila i Evropska pedijatrijska organizacija.
Ipak, upozorava da su predstojeći zimski meseci uobičajeni za pojavu ove bolesti i još jednom naglašava važnost vakcinacije.
- Kada epidemija jednom izbije, nema nazad!
Profimedia
Zašto ljudi odbijaju vakcinu?
Samo tokom 2015. godine 134.200 osoba je umrlo zbog malih boginja u svetu.
Negativne kampanje u svetu uticale su na to da se kod roditelja razviju averzija i strah.
Naš sagovornik istakao je da je razlog malog procenta vakcinisanih upravo strah, zbog toga što ljudi od raznih nestručnih osoba i iz antivakserskih kampanja čuju svakakve teorije.
Kao najčešći razlog odbijanja vakcinacije izdvaja priču o povezanosti vakcina sa razvojem autizma kod dece.
Profimedia
- U pitanju je bila velika prevara koja je odavno naučno pobijena i razotrkrivena - rekao je dr Konstatinidis.
Za kraj, dr Konstatinidis dodaje:
- Poljuljano je poverenje u vakcine generalno, što se pokazalo i tokom pandemije koronavirusa, ali je važno da se poslušaju mišljenja i ne tako dobre prognoze stručnjaka, jer zbog izrazito malog procenta vakcinisanih vrlo lako može doći do epidemije.
Odbijanje vakcinacije dece utiče na kolektivni imunitet, a roditelji ne ugrožavaju samo svoje dete, već i ostalu decu i odrasle koji dolaze u kontakt sa njim, tako da problem vakcinacije postaje jedan širi, društveni problem.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari