Srbiju i danas boli prerano ugašenih devet života! Virtuoz na violini, slikarka, balerina, hiphoperka, karatistkinja... (FOTO)

Bio je 3. maj 2023. godine - obično jutro koje se oko devet časova za mnoge pretvorilo u noćnu moru.

Mara, Andrija, Bojana, Ema, Katarina, Adriana, Angelina, Ana, Sofija…Tog jutra svi oni su bili u školi - neki u školskim klupama, a neki u hodniku škole "Vladislav Ribnikar" na Vračaru… Bilo je to i poslednje jutro za ovu decu.

Tačno u 8.41 sati, K. K. je po dolasku u školu iz torbe izvadio pištolj i prvo pucao u radnika obezbeđenja Dragana, koji je takođe preminuo, a onda i u Anu Božović i Bojanu Asović, koje su se zatekle u neposrednoj blizini.

Krvavi pir je nastavio u kabinetu istorije, gde je čas imalo njegovo odeljenje VII/2. Ispalio je desetine metaka u školske drugare. Ranio je nastavnicu istorije Tatjanu Stevanović, a onda je zapucao na drugove. Ubio je osmoro učenika, a ranio troje. 

Nakon 12 dana borbe za život, preminula je i Angelina Aćimović, najteže ranjena u krvavom pohodu.

Angelina Aćimović VII/2

Printscreen/os-ribnikar.edu.rs

 

- Gajila je veliku ljubav prema umetnosti i modi. Obožavala je da kuva, a svaki matematički zadatak rešavala je s lakoćom. Bavila se i ručnim radom i pravila je rukavice koje je poklanjala svojim drugaricama. Iako je usnula, njena lepa duša će živeti doveka i podsećati nas na to da se svakog dana trudimo da budemo bolji ljudi - reči su kojima su prijatelji opisali pokojnu Angelinu.

Maštala je o tome da bude modna kreatorka, a nedavno je i to ostvareno. U Sava centru je održana revija haljina koje su poznati kreatorili radili upravo rema skicama male Angeline.

- Sa zadivljujućom lakoćom si umela da izazoveš osmeh na licu svakog od nas, da ostvariš čarobna dela svojim rukicama, da rešavaš zadatke kao od šale, da plešeš kao leptir, da se odlučno boriš za pravdu svuda i uvek, da svojim primerom budeš uzor svima nama, da ispuniš sva obećanja, pa i da častiš keksiće kada dobiješ četvorku jer je bilo monotono videti samo petice u školi - napisali su joj članovi porodice.

Kada je porodica trebalo da se preseli iz Podgorice u Beograd, Angelina je sa svojih osam godina osmislila sve detalje. Sama je pronašla školu u koju će se upisati njena sestra i ona, kao i stan u kojem će živeti. Tata Anđelko, koji je već bio u Beogradu, jedino je imao zadatak da praktično realizuje ono što je sama Angelina već odabrala i dogovorila. 

Od rođenja je pokazivala samostalnost, izuzetnu samouverenost i upornost.

Roditelji kažu kao da je splet karaktera i osobina stigao rođenjem i da je udahnut u utrobi majke Natalije, Ruskinje, rođene u Donbasu u Ukrajini, koja je tokom studija u Kijevu upoznala budućeg supruga Anđelka.

Angelina je gajila izuzetne vrednosti empatije i dobročinstva. Želela je da nijedno dete, nijedan čovek na svetu ne pati, da nijedna životinja ne bude maltretirana i gladna.

Rođena je 13. januara 2009. godine.

Mara Anđelković VII/2

Printscreen/os-ribnikar.edu.rs

Karatistkinja sa plavim pojasom, zrela, pametna, istinska drugarica, crtala je i vajala. Želela je da upiše Dizajnersku školu i studira Fakultet likovnih umetnosti.

 

Najbolji drug joj je bio Andrija Čikić, jedini dečak ubijen tog 3. maja.

Rođena je 17. oktobra 2009. godine i bila je srednje dete u porodici.

- Mara je u vrtiću imala puno drugara, nijedan rođendan nismo propustili. Uvek smo se svi družili. Svi praznici su ono što mi sada jako teško pada. Mara je išla na engleski, glumu, karate... Bila je svoja. Školske obaveze je sama završavala. Ostavljala je utisak da zna i da ume sve da organizuje i upravlja situacijom. Sobu je delila sa sestrom, bile su srećne kada smo im razdvojili sobe - ispričala je Marina mama.

Kako je rekla, Mara se sa bratom jako dobro slagala.

- Voleli smo da putujemo zajedno. Vikende smo provodili kod mojih. Nedelju dana smo, 22. aprila, išli u Austriju, da budemo na koncertu omiljenog benda Marine starije sestra. Bila je presrećna što je mogla da vidi tako nešto - rekla je ona.

- Družila se sa decom iz svog odeljenja. U sedmom razredu nije bila preterano srećna, jer se puno njenih drugara promenilo. Mara je znala šta hoće i uvek se toga držala. Bila je svoja, znala je da brine o sebi i drugima - opisala ju je majka.

Andrija Čikić VII/2

YouTube

Maleni virtuoz rođen 5. marta 2009. godine interesovanje za muziku pokazivao je od najranijeg detinjstva.

Klavir je svirao od šeste godine, ali je voleo i karting, strane jezike, matematiku, tenis i druženje.

Sa 13 godina je napisao kompoziciju "Emocije", a profesorka u muzičkoj školi ga je opisivala kao "malog, velikog, renesansnog čoveka".

Andrija je bio veselo dete. Neponovljiv, poseban, zainteresovan za sve, voleo je da istražuje...

- Umeo je da da i primi ljubav, od ljubavi koju smo mi u porodici imali, mi sada živimo - ispričala je njegova majka Suzana Čikić za RTS.

Bio je borac za pravdu, zaštitnik mlađih i slabijih, napisali su roditelji u biografiji dostavljenoj BBC-ju. Višestruko nagrađivan, nastupao je na više koncerata i učestvovao na međunarodnim takmičenjima.

Bio je đak generacije Muzičke škole "Stanislav Binički" i sa 13 godina je pohađao prvi razred Srednje muzičke škole "Josip Slavenski".

San mu je bio da svira u Karnegi holu.

Kolarčeva zadužbina raspisala je poziv za učešće na memorijalnom takmičenju za najbolje mlade kompozitore „Andrija Čikić", u znak sećanja na njega.

O njegovom velikom muzičkom talentu govorili su i najveći svetski muzičari, poput Plasida Dominga i Stjepana Hausera.

Tata Miloš kaže da im je jedan od nastavnika za Andriju rekao da tokom trideset godina rada u školi nije upoznao dete koje voli cela škola, obe smene, i đaci i profesori.

Iako je išao u dve škole, imao treninge i druga interesovanja, nije propuštao druženja posle škole u „Mitićevoj rupi“, govoreći da su „baš sad svi ovde“, da će stići i završiti sve obaveze na vreme. I stizao je, bez velikog napora. 

Divni Andrija je i čuvaru Draganu ispunjavao želje jer se, kako mu je rekao, ne razume u klasičnu muziku i voleo bi da mu odsvira „nešto njegovo“, što je Andrija rado činio jer je, kao i sva druga deca, bio vrlo blizak sa tim divnim čovekom.

Ema Kobiljski VII/2

Printscreen/os-ribnikar.edu.rs

 

Ćerka Nine i Dragana Kobiljskog, odbojkaškog trenera i bivšeg igrača, rođena je 3. oktobra 2009.

 

Želela je veliku žurku za 14. rođendan.

Želela je u Francusku, na more i na "Nušićijadu" u Ivanjici. Levoruka, brljiva u pisanju, ponekada je mešala latinicu i ćirilicu, vadeći se da je važnija suština, ono što je napisano.

Bila je odlična učenica, ali je ispitivala i granice (ne)dozvoljenog, razoružavajućom iskrenošću, vedrim duhom i humorom. I zaraznim smehom. Upamćena je i po hrabrosti, jer je pokušala da zaustavi vršnjaka tokom pucnjave.

Njena drugarica Katarina ju je savršeno opisala u jednom sastavu napisanom tokom pandemije:

"Opisaću vam moju najbolju drugaricu. Zove se Ema. Ona je visoka, ima dugu kosu. Posebno mi se dopada kada je veže u rep, jer tada dolazi do izražaja njen prelep i širok osmeh. Divim se njenim prekrasnim kestenjastim očima koje svetlucaju kada se okrene prema suncu. Tada pomislim da je opet dobila ideju za neku kreativnu igru, a toga se najčešće igramo kada smo zajedno. Jednom smo tako lakom za nokte nacrtale razne šare. Toga je mogla da se seti samo Ema! Radujem se kada zajedno, kad smišljamo koreografiju uz neku lepu pesmu. To obe volimo. Obe smo strpljive u beskrajnom ponavljanju koraka. Ipak, ima jedna stvar koju bi Ema morala da promeni. Trebalo bi da se malo brže sprema kada idemo napolje, jer ja jedva čekam da potrčimo Tašmajdanskim parkom. Kada bi me pitali sa kim bih najradije provela kišni dan, to bi uvek bila Ema, najbolja drugarica od ranog detinjstva, neko sa kim uvek delim svoje tajne. Ona mi ovih dana puno nedostaje."

 

Katarina Martinović VII/2

Printscreen/os-ribnikar.edu.rs

 

Nežna i hrabra balerina, čiji je život bio ples na vrhovima prstiju, istovremeno je bila i čvrsta i nepokolebljiva.

- Kajin život je bio ples, satkan od muzike. Kaja je volela roze i belu boju lala, cveća koje svoje nežne glavice drži uvek uprte ka nebu. Ponosno i dostojanstveno kao Kaja, krhka i snažna u isto vreme. Unosila je energiju u odeljenje, pokretala ih sve, držala na okupu, bodrila kad im je teško. Nežna, a hrabra. Uporna i istrajna. Promišljena. Za svoje dečije godine čudesno velika. Uvek je znala da treba da jača svoje samopouzdanje, da bude čvrsta i nepokolebljiva, ne znajući da će odrasti tek u našim sećanjima – napisali su iz baletske škole "Lujo Davičo", posvetivši joj broj časopisa "Korak".

Katarina je imala 12 godina i devet meseci kada je ubijena. Kako je rekla njena majka na suđenju, radovala se svom 13. rođendanu više nego psu kojeg je trebalo tada da dobije.

- Mi posle 3. maja nismo spavali u našoj kući. Kada sam nakon toga otišla u stan da pokupim neke stvari, ispao je papirić koji je Katarina ostavila. Pomislila sam da je to neki znak. Na papiriću je pisalo: "Volim te najviše na svetu, Kata", i nacrtala je srce. Moja Kata je često ostavljala poruke koje sada ljubomorno čuvam od svih - rekla je devojčicina majka.

Adriana Dukić VII/2

Printscreen/os-ribnikar.edu.rs

 

 

Smeđokosa devojčica živela je u Fracuskoj do prošle godine, kada su se porodično vratili u Srbiju. Zvali su je Adri ili Anči.

Želela je da studira biologiju u Francuskoj, i govorila je francuski kao maternji. Rođena je  5.  februara 2009. godine. Volela je ples, pevanje, crtanje i folklor.

Najbliža drugarica joj je bila Angelina Aćimović, devojčica koja je 12 dana posle ubistva podlegla povredama u bolnici.

Tog 3. maja je bila prelepa, sređena za slikanje u školi.

- Ujutru je bila toliko raspoložena…Dogovorila se sa drugaricama kako da se obuku. Posle škole sam hteo da je vodim na ručak, ali nikad mi se više nije javila – rekao je nedavno u Višem sudu njen otac.

Majka je nakon tragedije, prebirući po arhivi, našla i jednu od mnogobrojnih Adrianinih poruka:

Mama,

Ti si najlepša na svetu, jer toliko ljubavi, čak i ako plačeš, preplavljuje tvoje lepe oči.

Ako me beogradski putevi odnesu iz tvog zagrljaja, ti si moja mila majka i neću te zaboraviti.

Ti si ta koja mi je dala život, ti si deo mene.

Ništa nije dragocenije,

Ništa nije šarmantnije,

Ništa nije dirljivije,

Samo osmeh moje drage majke!!!

Volim te!

Od Adriane ❤

Bojana Asović

Printscreen/os-ribnikar.edu.rs

Rođena je 28. maja 2011. godine. Bila je vesela, uvek nasmejana, neverovatno talentovana.

 

Bojana je divno crtala i bila je jedna od pobednica na konkursu koji je bio prošle godine. Upravo zato su organizatori manifestacije "Dečje vaskršnje čarolije" doneli odluku da likovni konkurs koji organizuju od naredne godine nosi ime po Bojani Asović.

Kako je njena majka Marija jednom prilikom rekla, Bojanine sveske su bile besprekorne kao slikovnice i svi su voleli da je zovu ako nešto treba da se prepiše i napiše, jer su znali da je sve na svom mestu.

Marija je ispričala da mozak ne može da prihvati da sedi u sudnici i priča o ubistvu vlastitog deteta u osnovnoj školi.

- Tog dana sam otišla na posao, a Bojana mi je poslala poruku da je dežurna. Pitala sam je: "Otkud to, pa nije trebalo da budeš dežurna?" Odgovorila mi je: "Znam, mama, nije ni Ana znala..." I to je bilo poslednje naše dopisivanje. Kada mi je koleginica rekla za pucnjavu, noge su mi se odsekle - rekla je njena majka.

Otac Bojan Asović izjavio je na suđenju da im je, nakon tog 3. maja, sve ono čemu su kao porodica težili i oko čega su se trudili uništeno.

- Osećam veliku tugu i nepravdu. Ja sam tada umro. Pokušavam da živim, ali ne ide. Bojana je sa bratom bila povezana, bili su kao blizanci. Bila mu je sve ono što starija sestra treba da bude. Kad je ona pričala, ja sam stajao mirno. Uvek sam žurio da dođem kući, da ih vidim - rekao je on.

Ana Božović

Printscreen/os-ribnikar.edu.rs

 

Rođena je 6. maja 2011. godine. Bila je jedno bezbrižno dete, puno ljubavi. Trenirala je tekvondo, volela je muziku i ples.

 

Otac Ivan Božović prisetio se tog jutra kada je poslednji put svoju devojčicu zagrlio, poljubio i ispratio u školu. Ana u suknji koju je kupila u Solunu i prsluku koji je obukla jer je on to tražio - to je poslednja njena slika koju pamti.

Majka Ninela Radičević kaže da roditelji misle kako je škola sigurno mesto.

- Stalno sam imala potrebu da joj govorim: Bože, Ana, koliko te volim i koliko sam zahvalna što te imam. i stalno sam je zezala: Znaš šta, Ana, ja da te vidim u parku, a da nisi moja, ja bih rekla: Što nisi moja… - ispričala je njena majka.

 

Sofija Negić VII/4

Printscreen/os-ribnikar.edu.rs

 

 

Ova devojlica, rođena 13. septembra 2009. godine, volela je muziku, posebno "Bitlse" i "Motorhed".

Uživala je u crtanju, video-igrama, poput "Majnkrafta", ali i kartama.

Imala je talenta za hemiju, matematiku i fiziku i spremala se za takmičenja.

- Imala je tu neku blagost u duši, talenat da učini da svima oko nje bude lepo, nikoga nikad nije uvredila, čak i kad bi nju neko povredio, nije to doživljavala lično, i brzo bi praštala… Nikada se ni na koga nije naljutila… osim na svoju kovrdžavu kosu - napisala je njena majka Milanka Negić u pismu u septembru, a preneo je RTS.

Htela je da upiše Petu gimnaziju, jer tamo imaju Lenondan - dan posvećen Džonu Lenonu iz "Bitlsa".

- Muziku je slušala od jutra do mraka, slušalice su sve vreme oko vrata, i svaki dan je umela da pravi svašta, od svačega i ni od čega, zato je uvek kod nje bio haos u sobi… Pažljiva i brižna, sa svakog putovanja bi donosila sitne poklone za brata, mamu, tatu, babu, dedu, ujku, prijatelje. Htela je da sve radi sama, ali je znala da sam uvek tu, i ako nešto "zapne" da može uvek da mi se obrati… Tako je i bilo - ispričala je majka i pojasnila:

- Koncerte nismo ni spomenuli… a živela je za to… samo bi mi slala datume i koncerte, tako je poslala i za "Rammstein" 12. jula ove godine u Budimpešti, pa sam joj rekla da ne možemo ići jer neće biti tu, da će biti na moru. Onda sam ja ipak otišla, ona nije doživela, išla sam sa mamom i tatom Mare Anđelković, takođe ubijene 3. maja. Išli smo sa Sofijom i Marom, sa njima i za njih.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi