Pre 60 godina je ubijen Kenedi: Čovek sa crnim kišobranom, tajna sličice 313 i druge teorije zavere (VIDEO)

Američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi ubijen je na današnji dan 1963. godine, a taj slučaj je i danas obavijen misterijom.

Najmlađi američki predsednik upucan je 22. novembra pre 60 godina iz snajpera dok je predsednička kolona sa njegovim automobilom prolazila kroz centar Dalasa u Teksasu. Tada je bio nepune tri godine na vlasti.

Američki marinac Li Harvi Osvald uhapšen je zbog ubistva 35. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, ali ga je dva dana kasnije ubio Džek Rubi.

Predsednik Kenedi, demokrata, imao je jaku opoziciju – desničari su ga smatrali komunistom, a prokubanski aktivisti bili su protiv njega zbog spoljnopolitičkih aktivnosti.

Profimedia

Pokušavajući da svrgne Fidela Kastra sa vlasti u Kubi, doživeo je neuspeh prilikom invazije u Zalivu svinja, što je dovelo do Kubanske raketne krize koja je zamalo izazvala nuklearni rat sa Sovjetskim Savezom.

Zaslužan je i za stvari koje su bile od velikog značaja za napredak sveta, kao što su početak misije „Apolo”, koja je omogućila sletanje na Mesec, i stvaranje Afroameričkog pokreta za ljudska prava.

Džon Kenedi/Profimedia

Rešavanje misterije Kenedijevog ubistva započeo je Džordž Buš stariji 1992. godine kada je potpisao zakon o objavljivanju poverljivih dokumentara vezanih za ubistvo.

Teorije zavere

Zvanična istraga imenovala je Lija Harvija Osvalda kao jedinog atentatora, navodeći da je snajper iz kojeg je pucano nabavio preko poštanske pošiljke pod lažnim imenom, kao i da je delovao sam. Njega je pre suđenja, dva dana posle atentata, dok je premeštan iz jednog zatvora u drugi, ubio Džek Rubi, imigrant iz Poljske, koji je navodno želeo da kazni ubicu predsednika.

Nakon toga počele su da se razvijaju brojne teorije zavere. Najveći broj ljudi veruje u jednu od narednih pet teorija zavere.

1) Iza ubistva Kenedija stoji Sovjetski Savez, koji je u to vreme vodio Hladni rat sa SAD. Zagovornici ove teorije smatraju da je vođa SSSR-a Nikita Hruščov bio osramoćen zato što je morao da odstupi nakon kubanske raketne krize, pa je naredio Kenedijevo ubistvo, kao i da je Osvald bio povezan sa SSSR-om, pošto je dva puta posetio Sovjetski Savez sa suprugom Marinom, koja je imala rusko poreklo.

Profimedia

2) Prema drugoj teoriji, u sve je umešana Centralna obaveštajna agencija (CIA), koja je zajedno s mafijaškim porodicama planirala atentat na predsednika Kube Fidela Kastra. Kriminalna grupa je imala unosne poslove na Kubi pre Kastrove komunističke revolucije, a Kenedi im je zasmetao zbog neuspešne invazije u Zalivu svinja, koja je osujetila namere mafije da američki organizovani kriminal ponovo zaživi na Kubu. Zavereničkoj grupi posebno je smetao Kenedijev brat, glavni državni tužilac Robert Kenedi, pa su se nadali da će on izgubiti uticaj ako predsednik bude ubijen.

3) I u trećoj verziji CIA je jedan od glavnih aktera. Prema njoj, ona je kontaktirala kriminalnu grupu u vezi sa ubistvom Kastra, pa je tražila od mafije da ubije i Kenedija. Osim toga, postoji i teorija da su ubistvo Kenedija naručili Kubanci koji su bili protiv Kastra, a mnogi zagovornici ove teorije tvrde da je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu koji je imao veze s mafijom i koji je ubio Osvalda dva dana pošto je uhapšen, zapravo krivac i za Kenedijevu smrt.

4) Prema četvrtoj teoriji, pošto se pričalo da su američki agenti više puta pokušavali da ubiju Kastra, lider Kube je odlučio da izravna račune, pa je pokušao da ubije Kenedija. Predsednik SAD Lindon Džonson, koji je nasledio Kenedija na predsedničkoj funkciji, bio je najvatreniji zagovornik ove teorije. Kastro je, međutim, 1977. rekao da je to „potpuna glupost“.

5) Pojedini veruju da iza Kenedijevog ubistva stoji Lindon Džonson, jer je on od atentata imao najviše koristi. Prema ovoj teoriji, u zaveri su mu pomogli agenti CIA i bogati tajkuni koji su smatrali da će ostvariti veći profit ako on dođe na vlast. Prema drugoj verziji iste teorije, Džonsonu je pomagao još jedan budući predsednik SAD, Džordž Buš, koji je slučajno bio u Dalasu na dan ubistva.

Profimedia

Crni kišobran

Iako je dan kada je ubijen američki predsednik bio veoma vedar, jedan muškarac se šetao sa crnim kišobranom u ruci. Baš zbog toga je privukao veliku pažnju istražitelja.

Čovek sa kišobranom se može videti na nekoliko video snimaka i fotografija snimljenih na dan atentata.

Zanimljivo je to da je ovaj neverovatan detalj uočen tek nekoliko decenija kasnije.

U jednom od videa, čovek otvara kišobran i podiže visoko iznad glave kada se limuzina, u kojoj se Kenedi vozio, približila. U trenutku kada je limuzina usporila, okrenuo je kišobran u smeru kazaljke, a onda se čuo pucanj. Džon F. Kenedi je bio mrtav.

Dalje slike pokazuju da je posle pucnjave, čovek sa kišobranom sedeo na trotoaru pored znaka za Stimons frivej.

Potom je ustao i krenuo ka školskom skladištu knjiga, gde se nalazio ubica Li Harvi Osvald. Pravi identitet čoveka sa kišobranom nikada nije otkriven. Njegovi potezi su prikazani u filmovima koje se bave teorijama zavere, uključujući i film Olivera Stouna.

Teorije sugerišu da čovek koristi kišobran da signalizira atentatoru. Preciznije, on je mogao biti signalizacija Kenedijevom vozaču da uspori vozilo. Mnogi ljudi koji su bili svedoci atentata izjavili su da se Kenedijeva limuzina potpuno zaustavila nasred ulice pre nego što je ubijen.

Druga osoba od značaja je tamnoputi čovek koji stoji pored čoveka sa kišobranom. Tamnoputi muškarac je otpozdravio prema predsedniku nacističkim pozdravom, a zatim je komunicirao preko voki-tokija.

Tek godinama kasnije su saznali ko je čovek sa kišobranom. Lui Stiven Vit je 1978. godine rekao da je on čovek sa slike. Čak je čak tvrdio da i dalje poseduje taj kišobran. Prema Vitovim rečima, kišobran je i trebalo da bude svojevrstan signal, ali ne za ubistvo. Vit je tvrdio da je on kupio kišobran i poneo ga samo da bi uznemirio Kenedija. 

Tajna sličice 313

Čovek koji stoji iza jedinog snimka atentata na američkog predsednika Džona Kenedija 22. novembra 1963. godine bio je krojač Abraham Zapruder.

Tačno 486 sličica filma nastalo je tog sunčanog dana u Dalasu, a svega 26 sekundi prati jedan od najpoznatijih zločina u svetskoj istoriji.

Međutim, malo je poznato da je Zapruder lično tražio da se ne objavi jedna sličica iz čitavog filma. Sličica broj 313 davala mu je noćne more zato što se jasno vidi trenutak kada metak prolazi kroz Kenedijevu glavu. Trebalo je da prođe više od decenija nakon ubistva u Dalasu da američka i svetska javnost napokon vide taj ključni kadar.

Kako piše Smitsonijan, Zapruder je prodao magazinu Lajf autorska prava na film za 150.000 dolara, ali je jasno rekao da ne želi da objavi ključnu scenu.

 

 

Lajf se složio, ali, naravno, neko je objavio čitav film, zajedno sa sličicom 313. U pitanju je bio Heraldo Rivera, slavni televizijski voditelj.

Kad je 1975. godine prvi put prikazao čitav film, američka javnost videla je nešto o čemu su tek čitali i tako su se rodile prve teorije zavere.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi