Korišćenje antibiotika u srednjim godinama može biti povezano sa demencijom kod žena

Istraživači sa Harvarda i Univerziteta Raš otkrili su da su žene koje su uzimale antibiotike najmanje dva uzastopna meseca tokom svojih 50-ih godina, stalno imale lošije rezultate na kognitivnim testovima.

Bodovanje je uključivalo mere brzine obrade, funkcionisanja mozga, pažnje i kapaciteta pamćenja. Istraživači, koji su objavili svoja otkrića prošle nedelje u PLOS-u, prikupili su podatke od više od 14.000 žena.

Učestvujući u istraživanju, žene su izveštavale da li su koristile lekove tokom protekle dve godine i jesu li imale zdravstvenih problema, pored niza drugih pitanja. Godine 2009, kada su mnogi od učesnika napunili pedestu, u anketu je uključeno pitanje o antibioticima.

Sedam godina kasnije, žene su dobile kognitivni ispit kako bi se utvrdili različiti kognitivni faktori.

One koje su prijavile najmanje dva uzastopna meseca korišćenja antibiotika, bez izuzetka su imale lošije rezultate od svojih vršnjaka.

Postojao je i jasan znak kognitivne degradacije tokom vremena. Tačan mehanizam zbog kojeg antibiotici imaju tako zastrašujući učinak na mozak ne može se precizno odrediti, ali stručnjaci imaju jednu potencijalnu slutnju.

Pixabay

Naime, istraživači ukazuju na osovinu creva-mozak kao odgovornu za kognitivni pad koji doživljavaju žene. Čovekova creva imaju više kontrole nad telom i mozgom nego što smo toga svesni.

Prethodne studije čak su otkrile da mikrobiom creva može odrediti nečiju ličnost

Prošle studije su takođe otkrile da je zdravlje creva povezano s kognitivnim stanjima poput Alchajmerove i drugih bolesti i kod ljudi i kod životinja. Na mikrobiom creva utiču antibiotici koji mogu ubiti i promeniti populaciju želuca u telu.

Profimedia

Godine 2016. istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su da antibiotski tretmani mogu promeniti čovekov crevni mikrobiom i kao rezultat toga naškoditi osobama koje pate od psihičkih poremećaja.

- Potrebno je više istraživanja, ali naša sugerišu da ako možemo da sprečimo infekcije i minimiziramo lečenje antibioticima kod osoba s mentalnim bolestima, onda bismo mogli sprečiti pojavu maničnih epizoda - tvrdi dr Robert Jolken.

Zašto mikrobiom ima toliku kontrolu nad telom, još nije utvrđeno, ali stručnjaci to istražuju već decenijama.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi