Vil Smit ćelavost supruge brani šamarom, a mnogo žena živi sa alopecijom i, poput Džejde, bori se i sa bolešću i s predrasudama

Alopecija je trajan ili privremen gubitak kose, a dermatolozi ističu kako osim genetske predispozicije veliku ulogu igraju i faktori sredine, stres, ali i razne bolesti.

Dijagnoza alopecije zavisi od kliničke slike i nalaza hormona, kao i drugih mogućih uzročnika gubitka kose, od faktora sredine do autoimunih bolesti.

Zna se i da Džejda Pinket Smit godinama boluje od alopecije, odnosno bolesti gubitka kose.
Glumica je o tome otvoreno progovorila pre nekoliko godina, osvešćujući ovu bolest i dajući podršku i drugim ženama kojima je ćelavost pretnja ili trajno stanje

I druge žene progovorile su o gubitku kose, o tome kako su naučile da se nose s tim stanjem i da se, uprkos svemu, osećaju lepo i ženstveno.

Gubitak kose i ćelavost nije samo muška boljka, iako jeste prvenstveno njihova. I ženama ispada kosa, a pojačano ispadanje na kraju može dovesti do potpunog gubitka kose.
Verujemo kako je to za ženu, u proseku, sigurno veća tragedija nego za muškarca. Žene sa svojom kosom imaju poseban odnos; od prvih sećanja dok im mama češlja kosu (uz dosta našeg vrištanja), preko svih onih „Diznijevih“ crtaća u kojima nema nijedne princeze bez prekrasne duge kose, do eksperimentiranja s bojama i frizurama u mladosti uz lakouman komentar: „Ah, izrašće“, kad se nešto gadno zabrlja na glavi.

Ali... šta kad ne naraste?

Koji su simptomi?

Najčešći simptomi uključuju polagano i progresivno proređivanje kose bez znakova upale ili drugih tegoba na vlasištu. Oboleli često u početku smatraju da je uzrok stres, ili ispadanje kose povezuju sa jesenjim i zimskim mesecima. Stanjivanje kose se najčešće javlja na temenu ili uz povlačenje linije kose, a dijagnoza zavisi od kliničkog pregleda i anamneze.

Koliko treba da prođe vremena od prvog šoka do spoznaje da možemo biti lepe i bez kose? I dogodi li se ona svima?

– Kosu sam izgubila vrlo rano. Da nešto nije u redu, primetila sam sa 22 godine, kad mi se kosa naglo proredila. Do tada sam je, kao i mnoge tinejdžerke, puštala, uvijala, šišala, farbala i nisam o njoj razmišljala previše; to je kosa, narašće. U to vreme farbala sam se u crno i češljala na razdeljak, kad me odjednom moj tadašnji dečko, ne baš taktično, upitao zašto mi je kosa tako retka i saopštio da mu je to „vrlo odbojno“. Ostala sam dovoljno prisebna da mu „dam nogu“, ali kad mi je frizerka zabrinuto rekla da ću, nastavi li se ovako, oćelaviti za tri godine, pala sam u depresiju – ispričala je za „Huffington Post“ Britanka Medlin Bouden, čija priča nas je inspirisala.

Kao i mnoge žene u sličnoj situaciji, i ona je svoj problem godinama skrivala od okoline preduzimajući pritom razne očajničke mere. Kod svih koji gube kosu one su uglavnom iste: trljaljanje temena serumima, gutanje vitamina i minerala, pranje kose posebnim šamponima, kupovanje čudodvornih sredstva koja obećavaju rast kose. Trudila se da izlaže glavu suncu, jer to navodno pomaže.

Ali pomoglo nije ništa, ni najmanje. A onda je prestala menstruacija. Ginekolog joj je tad dijagnostikovao sindrom policističnih jajnika, poremećaj koji dovodi do neravnoteže hormona, a jedna od pratećih pojava je i gubitak kose, takozvana androgina alopecija.

– Laknulo mi je kad sam saznala da postoji razlog zašto mi ispada kosa, pa mi je to ublažilo stres, a čim se stres smanjio, smanjio se i gubitak kose. U telu je sve povezano – ispričala je ona. Shvatila je da je pogrešilašto je skrivala problem.

Pokušavajući da pomognu drugima, o gubitku kose progovorile su još neke žene. Priče su različite kao što su različiti i uzroci ćelavljenja kod žena – androgina alopecija svakako nije jedini razlog zašto gubimo kosu. Neke su se odlučile za radikalan pristup.

Šeli Lauzon imala je problema s kosom još od adolescencije, ali pre dve godine stanje se pogoršalo.

– Dok sam se češljala, ispadali su mi celi čuperci. Šake kose. Toliko sam plakala da su mi oči otekle od suza – seća se Šeli Lauzon. Ali onda se trgnula, obrijala glavu i stavila sliku na Fejsbuk.

– Imam totalnu alopeciju, što znači da nemam dlaka na glavi, nogama i pod pazuhom, a postupno gubim i obrve. Ali odvažila sam se da to pokažem svetu i ponosna sam na sebe – rekla je Lauzonova, čija je objava dobila hiljade i hiljade lajkova i podstakla druge žene na hrabrost.

Džejda Pinket Smit, holivudska zvezda i supruga Vila Smita, prvi put je otvoreno govorila o gubitku kose i problemu sa kojim se bori već neko vreme prošle godine.

Džejda je rekal da poremećaj imunosistema i alopecija utiču na njen izgled, pa je od 2018. godine počela da gubi kosu u pečatima.

– Moram da pokažem ovo mesto da neko ne pomisli da je mama imala operaciju mozga. Alopecija i ja bićemo prijatelji. Ne preostaje mi ništa drugo nego da se smejem. Znate da se mučim sa alopecijom i jednog dana samo se pojavila ova linija. Ovo je malo teže sakriti, tako da ću da pokažem da ne bi krenule razne priče – rekla je Džejda.

Iako otvoreno govori o samopoštovanju, izgledu, priča i o problemima sa kojima se bori.

– Na početku je bilo strašno. Bila sam pod tušem, i odjednom ruka mi je bila puna kose. Pomislila sam: Bože, pa ja ću biti potpuno ćelava – rekla je glumica u popularnom podkastu „Red Tables Talk“.

Otkako su počeli problemi sa autoimunom bolešću i alopecijom, Džejda se u javnosti isključivo pojavljuje ošišana do glave.

Žene koje se bore s alopecijom savetuju svakoj ženi u sličnoj situaciji da otvoreno progovori o onome što je muči i da se obrati lekaru za savet, jer proređena kosa možda ukazuje na neku zdravstvenu tegobu. Nemojte trošiti novac na preskupe, navodno čudesne tretmane, jer od njih nećete imati baš nikakve koristi. I najvažnije, recite istinu partneru, jer ne možete to od njega večno skrivati. A ako mu to smeta, bolje da niste s njim!

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi