Dubravka bila među šefovima EU, sada se vratila u Beograd: Morala sam da radim više od svih jer sam iz Srbije(FOTO/VIDEO)

Dubravka Đedović Negre članica izvršnog odbora NLB Komercijalne banke otvoreno govori za portal 24sedam o svom odrastanju, povratku u Beograd kao i životnim izazovima dok je bila na mestu šefice Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan. 

Ova uspešna Srpkinja potiče iz porodice koja je uvek negovala intelektualne vrednosti, pa joj je upravo ona bila najbolja škola da uvek treba biti uporan, posvećen i dosledan. Rekla nam je koliko joj je bilo teško da se probije, od čega nikada nije bežala kao i kakav je položaj žene u biznis svetu.

 

NLB Komercijalna banka

Odrasli ste, u porodici u kojoj je rad oduvek bio jedina dogma? Koliko vam je to značilo u vašem radu?

Moja majka bila je izuzetno vredna i ambiciozna. Završila je fakultet tokom trudnoće, a otac je studirao dva fakulteta. Puno su radili i dosta stekli, i tako meni omogućili da se školujem i usavršavam od malena, uprkos ratu i sankcijama, uz koje sam odrasla. Slični su bili i baka i deka – sa više od pedeset godina otišli su u Ameriku, gde su radili i zaradili penziju u poznim godinama.

Moja porodica ujedno je najbolja škola da treba uvek biti uporan, posvećen i dosledan. Znanje nema granice i niko vam ga ne može oduzeti, a iskustvo koje stičete radom uvek možete da iskoristite bez obzira na državu, grad, sektor ili kompaniju u kojoj ste trenutno. To sam naučila na svom primeru, i sada pokušavam da isto to prenesem svojoj deci. Međutim, profesionalni rad ne znači mnogo ukoliko niste ispunjeni. Morate neumorno da radite na sebi, jer kako mi je jednom jedan profesor rekao: „Cilj je da budete neophodni društvu ili sistemu, ali da vaša pozitivna ličnost i dobar karakter uvek idu ispred vaše funkcije.“ 

Karijeru ste počela kao TV producent za CNN International, gde ste organizovali izveštavanje sa brojnih događaja iz regiona, kao i sa ratišta u Avganistanu. Kako vam sa

današnje tačke deluje vaš prvi profesionalni angažman?

Ja sam avanturista koji oberučke prihvata nove izazove i iskustva, a sva ona donose i novo znanje. Kada mladi vidite svu destruktivnost ratova na raznim meridijanima, dobijete želju da pomognete i radite u cilju obnove, neophodne zemljama koje su pretrpele ratove. Upravo to iskustvo me je kasnije usmerilo ka razvojnom bankarstvu. Želela sam da, kao deo tima međunarodne finansijske institucije,  dam svoj doprinos oporavku ekonomija u našem regionu, izgradnji novih škola, bolnica i autoputeva, kako bi okruženje iz kog sam ponikla moglo da nastavi da se razvija. 

NLB Komercijalna banka

Najveće radno iskustvo stekli ste u Luksemburgu. Kavu životnu školu ste tamo prošli?

Raditi u jednoj od pet institucija Evropske Unije, kao neko ko iz nje ne dolazi, bilo je jako izazovno i teško, pogotovu u početku. U proseku sam morala više da radim od svojih kolega, da bih se dokazala, i uvek sam bila na oprezu, jer su drugi imali prednost u odnosu na mene. Međutim, ta škola je bila izvrsna, jer sam imala priliku da steknem ogromno iskustvo i radim na finansiranju projekata širom Evrope - od terminala prirodnog gasa u Holandiju, preko domova zdravlja u Irskoj, Luke Zadar u Hrvatskoj, Slovenačkog Telekoma, vetroparka na moru u Škotskoj, pa sve do izgradnje kliničkih centara i naučnih parkova u Srbiji. Stekla sam ogromnu ekspertizu, potvrđenu brojnim nagradama iz struke, i zasnovala sam porodicu. Bio je to jako uzbudljiv i izazovan period života, bez kojeg danas ne bih bila ono što jesam. 

Koji su najčešći izazovi sa kojima se uspešne žene u poslu susreću?

Verujem da su slični onima sa kojima se susreću i muškarci - uklopiti ambiciju, timski rad, postizanje ciljeva, savladavanje svakodnevnih izazova, pregovaranje, i pri tome uživati bezrezrevno poverenje klijenata i saradnika. Kulturološki gledano, od žena se i dalje očekuje da briliraju i na privatnom planu, kao uspešne majke i supruge – da ne zaborave rođendane drugara, domaće zadatke, roditeljske sastanke, da decu izvedu u park ili odvedu na sport. Dakle, bez obzira koliko smo ravnopravni ili ne, utisak je da se od žena očekuje da budu više uključene u obaveze oko kuće i dece, iako u tim obavezama danas sve više i muškarci učestvuju.

NLB Komercijalna banka

Između Holivuda i Luksemburga, ipak je pobedio Beograd. Da li je do nostalgije ili nečeg drugog?

Iako sam bila sasvim integrisana u svim zemljama u kojima sam živela, nostalgija je donekle prirodna i sa godinama se samo pojačava. Imala sam puno prijatelja iz raznih delova sveta, pričala puno jezika, pratila kulturu, filmove, pozorišta u svim tim zemljama, i bila aktivan član društava u svim zemljama u kojima sam živela. Nakon svega, uvidela sam da je moja vrednost mnogo veća u Srbiji, nego što bi bila danas u Francuskoj, Italiji ili Luksemburgu.

Profesionalno i lično mogu sada više da doprinesem u svojoj zemlji, nego bilo gde drugde. To je ujedno najsnažnija spona i tačka mog podudaranja sa NLB Komercijalnom bankom, koja je posvećena razvoju ovog regiona, koji je naš dom. Sa privatne strane, prevagnula je želja da moja deca imaju uporište i čvrste temelje u zemlji u kojoj sam ja rođena. Iako će ih možda put navesti negde drugde, važno je da znaju odakle dolaze, i da budu deo naše kulture i istorije. 

Stereotip ili ne, priznaćete da se biznis svet i danas više vezuje za muški svet. Koliki je izazov raditi u okruženju muškaraca?

U svetu finansija ima dosta žena. Međutim, što se više penjete na lestvici menadžmenta, to ih ima manje. Zahtevi i izazovi se usložnjavaju i postaju sve veći, pa je to donekle i dalje dominantno muški svet. Mislim da svaka žena na svoj način to prevazilazi. Lično se trudim da radom i znanjem budem ravnopravna sa svojim kolegama, da se postavim tako da me ne doživljavaju kao ženu već kao profesionalca i nekoga na koga se mogu osloniti i kome mogu verovati. To nije uvek lako, ali je dostižno. Potrebno je biti dosledan i imati jasne principe da, u tom smislu, polova nema. Imam sreću da u Izvršnom odboru NLB Komercijalne banke radim sa sjajnim muskim kolegama, i osećam tu ravnopravnost.

Da li su u Srbiji danas muškarci i žene ravnopravni u poslu?

Smatram da muškarci i žene još uvek nisu suštinski ravnopravni ni u daleko razvijenijim državama od naše. Naš region još uvek je dosta ograničen kulturom, mentalitetom istereotipima, ali mislim da se to menja i da žene postavljaju nove standarde, na koje se muškarci privikavaju.

To je bitno, pre svega, za nove generacije. Najvažnije je sačuvati meru i kad se borimo za ravnopravnost, tako da uloge treba dobro da budu podeljenje, te da svako svoju može da iznese na najbolji moguć način.

NLB Komercijalna banka

Šta život od vas zahteva na dnevnom nivou?

Žongliranje na dnevnom nivou - između profesionalnih izazova i naravno porodičnih obaveza. Uz puno obaveza na poslu, izvršnih i upravnih odbora, komisija, rada sa klijentima, zaposlenima, aktivnostima sa decom, domaćih zadataka, sporta, čitanja dobre knjige... Svaki dan se čini prekratak. Možda jeste nemoguće da se u jednom danu stigne baš sve, ali u jednoj nedelji - uglavnom nije. Uvek sebi postavljam odredjene prioritete, to je neminovno.

Kako izgledaju vaši sati slobodnog vremena?

To su divni momenti kad punim baterije - bavim se sportom, šetam i viđam sa prijateljima. Bilo da je obilazak Srbije, koju još uvek nisam dovoljno istražila jer sam pola života provela u inostranstvu, ili neke druge zemlje – putovanja su za mene najkvalitetnije vreme, jer uvek imam priliku da vidim, doživim i naučim nešto novo. Vreme provedemo sa decom i prijateljima uvek je dragoceno, jer oko sebe imam mali, ali vredan krug divnih ljudi. 

Koliko su se ljudi i okruzenje promenili od kako ste otišla i vratili se u Srbiju?

Mislim da se Srbija dosta razvila. Ljudi koji žive ovde stalno to verovatno manje primećuju, ali napredak jeste vidljiv, pre svega u ekonomskom i razvojnom smislu. Puno se izgradilo i uslovi života su se poboljšali na raznim nivoima. Iako tranzicija nažalost dugo traje, lakše se putuje, standard je bolji, a putevi novi. Međutim ono gde ima dosta prostora za unapređenje su vrednosti, licne i kolektivne. To je ono što sam brzo primetila kada sam se vratila u Srbiju.

NLB Komercijalna banka

Šta je po vama suština života?

Suština je pronaći mir i zadovoljstvo unutar samog sebe, bez obzira na spoljašnje okolnosti. Sve što dolazi spolja, može vam doneti osećaj privremenog zadovoljstva i sreće, ali pravu ispunjenost možete pronaći samo unutar samog sebe. Životni ciljevi su važni, ali jureći za njima nemojte izgubiti sebe, svoj identitet i svoje vrednosti. 

Kako da postavimo stvari da nam život bude lep?

Uzivajmo i živimo male životne trenutke! Kako Sandiguru kaže: „Prošlost ne možemo da promenimo, budućnost ne znamo. Jedino možemo živeti u sadašnjosti, i to ne smemo da zaboravimo.“ Ako se non-stop brinemo o budućnosti, ili patimo zbog prošlosti, zaboravljamo na sadašnjost a ona je jedina - ovde i sad. Zato, trebalo bi uživati i iskoristiti svaki momenat i priliku koju sutra možda nećemo imati.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi