Plesna kuga: Godine 1518. više od 400 ljudi je neprestano plesalo

Istorijski podaci pokazuju da je tokom jula 1518. godine ulicama Strazbura, grada koji danas pripada Francuskoj, a u to vreme je bio deo

Pročitajte i ovo:

Dubrovački medicinari snimili video: Zaplesali kako bi razveselili ljude

Električni orgazam: U vreme karantina plešite sami sa sobom

Balet na daljinu: Ples u virtuelnom svetu

Rimskog carstva, vladala epidemija plesa. Navodno je jedna žena, Frau Trofe, izašla na ulici i počela da pleše. Čudno je bilo to što je posle sedam dana oko nje plesalo oko 100 ljudi.

Nakon mesec dana, na ulicama je bez prestanka plesalo 400 ljudi. Mnogi su počeli i da umiru, uglavnom od srčanog udara i iscrpljenosti. Ali raspomamljenu gomilu plesača to nije sprečilo da nastave da igraju.

Kako je plesna kuga uzimala sve više maha, vlast je odlučila nešto da preduzme. Prvo su se konsultovali s lokalnim lekarom, a on je imao krajnje jednostavno objašnjenje:

– To je prirodna bolest koju je uzrokovala „vruća krv“.

Neki od plesača su vođeni u hram, ali ni molitve nisu dale efekta. Kada su videli da ništa ne pomaže, odlučili su da ih puste da plešu. Čak su im oslobodili dodatni prostor i napravili drvenu pozornicu. I muzičare su angažovali, kako bi ljudi nastavili da plešu jer su smatrali da je to jedini lek.

Tek početkom septembra broj plesača je počeo da opada.

Najinteresantnije je to što ovo nije prvi slučaj plesne epidemije. Pre toga je zabeleženo još njih desetak.  Još uvek se pouzdano ne zna šta je mogući uzrok ovakvog ponašanja. Jedna od teorija je da su plesači progutali ergot, gljivicu koja raste na stabljikama raži. Ili da su prosto jeli raženi hleb koji je mogao sadržati ovu gljivicu.

Najverovatnije da to nije u pitanju, jer ergot izaziva halucinacije, ali i prekid dotoka krvi do ekstremiteta, čime plesanje čini nemogućim.

Prema drugoj teoriji, plesači su bili članovi kulta hereze. Međutim, i ta teorije je malo verovatna, jer plesači nisu želeli da plešu i molili su za pomoć. Ni vlast ih nije tretirala kao jeretike.

Istoričar Džon Veler, koji se ovom pojavom bavio u svojoj knjizi „A time to Dance, A time to Die: The Extraordinary Story of the Dancing Plague of 1518“, piše da mogući uzrok toga leži u psihogenoj bolesti koja se manifestuje kroz masovne histerije kao posledica ekstremnih psiholoških problema.

Džon Veler dodaje da je jedan od uzroka bila glad, koja je prouzrokovana hladnim zimama, mrazevima i ledenim kišama. Uz to, pored gladi, tokom tog perioda vladali su velike boginje i sifilis, a ljudi su bili potlačeni. Sve to je izazvalo masovnu histeriju koja se manifestovala kroz neprekidni ples.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi