Da li ste znali za njegovu tamnu stranu? Sablasne činjenice koje nikada niste znali o Mesecu

Ta misteriozna kugla stena 384.400 kilometara od Zemlje inspirisala je mitove i sujeverja hiljadama godina. Ali ponekad je istina čudnija od fikcije. Evo nekoliko činjenica zbog kojih ćete na noćno nebo gledati malo drugačije.

Astronauti su ostavili mnogo više od zastave na Mesecu

Ispostavilo se da đubre ne ispunjava samo površinu Zemlje, čak i ako uspete da sletite na Mesec, naći ćete nešto od smeća koje obično nalazite na Zemlji. Počevši od oštećenih satelita, ostataka raketa, kamera, ogledala, loptica za golf, rančeva, pa čak i porodične fotografije.

Većina smeća na Mesecu su ostaci od dronova ili raketa koje se koriste za proučavanje Meseca. U međuvremenu, ostalo smeće u obliku kamera, loptica za golf i fotografija su stvari koje su astronauti ostavili kada su posetili Mesec u misiji Apolo.

Tanjug/AP Photo/Michael Probst

Tamna strana Meseca

Svaki put kada se zagledamo u noćno nebo da bismo pogledali mesec, uvek se čini isto. Čini se da Mesec uvek ima isti pejzaž, bez obzira na to kako i iz kog ugla ga posmatramo. „Tamna strana meseca“ je deo mesečeve površine koji ne možemo da vidimo sa zemlje. Ova lokacija je dostupna samo iz svemira i nikada ne ide ka Zemlji.

Tanjug/Charlie Riedel

"Ludaci" mogu kriviti mesec

Jedna od činjenica o Mesecu iz srednjeg veka je da su naučnici i filozofi verovali da pun mesec izaziva napade i utiče na epizode groznice i reumatizma. Zbog veze između meseca i neobičnog ponašanja, obolele su nazivali ludacima, ili, bukvalno, „mesečevim bolesnicima“.

Tanjug//Michael Probst

Mesec nestaje

Svake godine, mesečeva orbita se pomera oko četiri centimetra od Zemlje, što znači da će za samo 500 miliona godina Mesec biti 23.000 kilometara udaljeniji nego što je sada.

Pun mesec bi vas mogao držati budnim

U jednoj studiji sa Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj, subjekti koji su bili najbliže punom mesecu iskusili su manje dubok san, proizvodili su manje melatonina i trebalo im je pet minuta duže da zaspu od onih koje su pratili tokom drugih perioda u mesecu.

Profimedia

Istina o krvavom mesecu

Kao što su mnogi ljudi videli krajem septembra 2015. godine, Mesec zaista može da dobije jezivu nijansu crvene boje pod pravim uslovima. Ali uprkos upozorenjima vukodlaka i upozorenjima o apokalipsi, naučnici definišu takozvani „krvavi“ mesec kao čisto astronomski događaj kada Zemlja baca senku boje rđe na površinu meseca.

Profimedia

Mesec doživljava zemljotrese

Baš kao i Zemlja, Mesec ima koru koja se pomera i menja. Mesečevi potresi se mogu javiti kada se mesečeva kora zagreje i proširi, ili mogu biti izazvani i udarima meteorita. Dok mesečevi potresi ne dostižu isti nivo intenziteta kao zemljotresi, mogu da traju mnogo duže, jer mesec nema vode za borbu protiv seizmičkih vibracija.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi