Dizajn koji je promenio evropske gradove

Nakon što je slovenački glavni grad Ljubljanu razorio zemljotres 1895. godine, inovativni arhitekta je ponovo zamislio grad na način koji ga nije samo poboljšao već je postavio standard za druge evropske gradove.

Pixabay

Slovenački arhitekta  je već radio sa značajnim dizajnerima tog doba u Beču i Pragu pre nego što se vratio kući na obnovu prestonice 1930-ih. Njegov plan je inspirisan drevnom Atinom – čak ju je nazvao „slovenačkim Akropoljom“.

Istoričar umetnosti Peter Krečičv objasnio je da je Plečnikov dizajn imao direktne analogije sa drevnom Atinom: Ljubljanski dvorac je bio akropolj; nekropola je bila groblje Žale; Kongresni trg je bio agora, ili mesto okupljanja, ljubljanska pijaca ugradila je statuu (natkriveni trijem). Ali Plečnik se tu nije zaustavio; iako su modernizam i funkcionalizam bili popularni u to vreme, on je želeo nešto drugačije.

Pixabay

Plečnik je stvorio jedinstvenu arhitekturu potpuno drugačiju od preovlađujućeg stila tog vremena. Umesto toga, stavio je pešake i javne prostore na prvo mesto, stvorivši šetalište za šetnju kroz grad ,koje je prolazilo pored nekih od njegovih renomiranih projekata, uključujući Slovensku nacionalnu i univerzitetsku biblioteku i duž reke Ljubljanice, kao i mnoge trgove, parkove i mostove.

Pixabay

Jedinstvenost grada je u humanističkom pristupu njegovom dizajnu: otvoreni prostori, ulice, parkovi i aranžmani stvoreni za sve ljude i naravno Plečnikova vanvremenska arhitektura, koja se ne može naći nigde drugde", rekao je Porok.Njegova vizija je transformisala Ljubljanu i učinila je vrhunskim primerom kako se klasični i moderni stilovi mogu kombinovati da bi služili ljudima koji su tamo živeli.

Pixabay

U julu 2021. godine, Unesko je priznao njegovo dostignuće i upisao njegova dela u Ljubljani i njegov „dizajn usmeren na čoveka“ na Listu svetske baštine. 

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi