Običaji kojima budisti slave život, ali i smrt

Budizam je religija koja je nastala na području Indije pre više od 2.500 godina i danas broji više od 500 miliona sledbenika.

Naziv Budizam dolazi od reči bodhi, odnosno biti budan. Buda kao začetnik budizma nije niti Bog niti izaslanik ili glasnogovornik Boga. On je bio indijski princ rođen u današnjem Nepalu po imenu Siddhattha Gautama.

Budisti veruju da se princ u svojoj 35. godini probudio za stvarnost življenja. Budisti teže pronalasku srednjeg puta koji vodi do nirvane, odnosno potpunog mira. Veruju u reinkarnaciju i koncept karme koji mi prepoznajemo kao zakon uzroka i posledice.

Najveći praznik

Najvećim budističkim praznikom smatra se Vesakh kada se slavi Budino rođenje, prosvetljenje i smrt, odnosno nirvana. Tradicionalno, na taj dan se pre zore budisti okupljaju u hramovima, svečano podižu zastavu i pevaju u čast Bude, njegovog učenja i učenika. Vesakh se slavi na dan punog Meseca u aprilu, odnosno maju. Tada se prinose sveće, cveće i mirisni štapići, pevaju mantre, meditira se, veseli i časti specijalitetima.

Pixabay

Četiri sveta dana

Posebna je i svetkovina koja se naziva Uposatha koja označava četiri sveta dana u mesecu prema drevnom budizmu. Prvi dan je pojava mladog meseca, drugi je dan punog meseca svakog lunarnog meseca, treći je osmi dan nakon pojave mladog, a četvrti osmi dan nakon pojave punog meseca.

Tada monasi i narod obavljaju verske dužnosti. Budisti će tada ponavljati pet glavnih moralnih propisa, slici Bude prinosiće cveće, izvoditi recitacije, meditirati i slušati propoved jednog od monaha koji će je izreći za sve prisutne.

Pixabay

Dan svih duša

U Kini i Japanu budisti slave Ullambanu, odnosno Dan svih duša. Tada izrađuju takozvani fachuan od papira koji se uveče tog istog dana pali. Svrha ovog običaja je sećanje na mrtve i oslobođenje onih bića koja pate. Pale se i lampioni, monasi recituju svete stihove a prinosi se i voće.

Pixabay

Nova Godina

U budizmu je posebno i slavlje Nove Godine. Slavlje u mnogim mestima izgleda tako što se ulicama održavaju povorke gde se nosi Budina slika, posećuju se budistička sveta mesta, a monasima se daju hrana i drugi darovi.

Na Tibetu se tradicionalno obeležavao Smonlam. Običaj je započinjao krajem zime, a sastojao se od čina egzorcizma kojim bi se terale zle sile koje su vrebale pojedince, ali i zajednicu.

Pixabay

Ostaci ispod hrama

Zanimljivi su i običaji kojima se obeležava smrt pripadnika budizma a koji se povezuju i s tradicionalnim indijskim običajima. Kad bi umro neki od počasnih monaha telo bi se spalilo, a ostaci bi se zakopali. Iznad tog mesta izgradio bi se budistički hram.

Budistički običaji zaista su zanimljivi i posebni i ima ih mnoštvo. Svaka zajednica nastoji da ih neguje i sačuva uprkos izazovima koje im nameće moderan svet.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi