POSLEDNJI, NEOBJAVLJENI INTERVJU Brace Petkovića: Nikada nije bilo lako, ali još pamtim reči pokojnog oca

Poslednji a do sada neobjavljeni intervju, pozorišni reditelj, dramaturg i nekadašnji ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije Bratislav Braca Petković dao je za portal 24 sedam. Razgovor smo, naravno, započeli u njegovoj poznatoj poslastičarnici „Petković“, koja je pre 118 godina otvorila svoja vrata za prve goste.

Njen vlasnik, a naš sagovornik Bratislav Petković, pripadao je trećoj generaciji ove poznate porodice. On se čitavog života trudio, kao i pripadnici dveju generacija pre njega, da održava tradiciju jedne od najstarijih slatkih kuća u glavnom gradu. Posao je počeo njegov deda Ljuba 1903. godine, a nastavio otac Bogdan. Nikada nije bilo lako, ali je uvek bilo važno držati se zajedno. Kao čuvar mnogih sećanja koja su mu preci ostavili u nasleđe, Braca nam je nedavno rekao:

– Ne počinje sve od nas, i to uvek moramo imati na umu. Moj pokojni otac je znao da mi kaže: „Okreni se, vidi odakle si pošao.“ Sećam se dede koji se rodio pre skoro 200 godina, i ja, nakon što je prošlo toliko vremena, za sebe mogu da kažem da nisam mnogo napredovao kao domaćin i moralno u odnosu na njega. Ljudi tog vremena su bili gromade, veliki domaćini, i u tom smislu ja dedu nisam prestigao. Tada su se porodice držale čvrsto zajedno, jer da nisu, kako bi preživele okupaciju? Najvažnije od svega je to što su ljudi tog vremena bili solidarni. Reč solidarnost, čini mi se, danas više ne postoji, nismo solidarni, svako gleda sebe. Tada se, takođe, podrazumevalo da porodični posao ne sme da se ugasi.

I nije. Osnovana u godini Majskog prevrata, u aprilu, pod Obrenovićima, poslastičarnica „Petković“ preživela je mnoge promene u društvu, u zemlji uopšte, radila za vreme ratova, svetskih, balkanskih, procvetala u jugoslovenskom dobu, i sve to zahvaljujući upornosti.

– Ja sam završio pozorišnu akademiju, ali sve znam da radim. Kada mi se majstor razboli, ja ne tražim drugog, već posao uradim sam. Nekada se govorilo: „Sve, sve, ali zanat”, i svi kraljevski sinovi morali su znati neki. Primera radi, Petar Veliki je znao čak 41 zanat, stalno je učio. Tako i ja, uvek učim. Moramo se uvek usavršavati, učiti i prilagođavati. U saobraćaju postoji samo jedno pravilo, prilagodi vožnju uslovima puta, a tako je i u poslu i u životu.

Za stolom za kojim smo pričali, sedeli su neki od najznačajnijih umetnika velike Jugoslavije, od  slikara Mome Antonovića, Jovana Bijelića i Petra Omčikusa, preko čuvenog Vlastimira Đuze Stojiljkovića koji je imao svoje mesto u ovom lokalu, do velikog glumca Boleta Stošića, koji je sedeo kod svog kuma u poslastičarnici punih 50 godina.

– Kada bih hteo da uramim i na zid zakačim slike svih velikih ljudi koji su ovde sedeli, bio bi mi potreban prostor od bar 500 kvadratnih metara – rekao nam je Braca.

Kao dramski pisac i reditelj, Bratislav Braca Petković često se i kroz svoje predstave vraćao u prošlost, publici otkrivajući važnu, ali manje poznatu istoriju. Njegova predstava „Mitrovdan“ je najbolji primer toga.

– Naša istorija je prepuna fantastičnih događaja za koje se, kada ih prenesete verno, misli da ste preterali, pa morate da poetizujete. Uvek sam se kao umetnik bavio istorijskim likovima. Mi iz svoje istorije možemo mnogo da naučimo, jer je bogata toliko da čim malo zagrebete po površini nalazite fantastične priče koje su pravo blago i inspiracija za umetnika.

I kao da mu je negde bilo zapisano da će mu sve životne strasti biti vezane za prošlost, pa tako i izuzetno vredna kolekcija oldtajmera, čiji je bio ponosni vlasnik.

– Vodim se onom poznatom engleskom poslovicom „Looking back, going forward“. Ja uvek gledam iza sebe, ali idem napred, jer stvari ne počinju od mene. U moje vreme automobil je predstavljao neko čudo, mada smo mi deca prestonice imali privilegiju u odnosu na dečake iz provincije, jer smo mogli automobile da gledamo ispred ambasada. Kada želim da vidim „mercedes”, odem pred nemačku ambasadu, kada želim da vidim „jaguar” i „rols-rojs”, odem pred englesku, a ako me zanima „kadilak”, odem do američke ambasade.

Muzej automobila poseduje modele s početka veka, vozila sa ovih prostora, te tako čini svojevrsni pregled onoga šta se tada vozilo u Beogradu i Srbiji. To je kolekcija starih i retkih automobila kroz koju imamo uvid u razvoj automobilizma u Srbiji. Ali, kako nam je rekao, nije bilo lako okupiti ove četvorotočkaše u poznim godinama na jednom mestu.

– Uvek je teško doći do dobrih primeraka. Najčešće su to automobili koji su ljudima kao članovi porodice, dakle, vozila iz privatnih kolekcija, ili, ređe, s vojnog otpada, poput Titovih automobila. Veliki deo kolekcije sam nabavio krajem šezdesetih godina.

Pred kraj razgovora, kako smo se i nadali, Braca nam je otkrio delić zanimljive istorije. Saznajemo da je kraljica Marija bila pasionirani ljubitelj automobilizma i da je bila odličan vozač. Čak je na Avali napravila rekord u auto-trci koji dugo niko nije mogao da obori.

Pročitajte još:

Preminuo nekadašnji ministar kulture Bratislav Petković

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi