Zašto zapad Amerike gori, koliko smo svi mi krivi za to i da li paklene temperature stižu i u Evropu?

Zapad Sjedinjenih Američkih Država suočava se u poslednjih nekoliko dana sa ekstremno visokim temperaturama, a kombinacija visokog pritiska i najgore suše u modernoj istoriji doprinela je obaranju rekorda i pre zvaničnog početka leta.

Temperaturni rekordi tokom protekle nedelje zabeleženi su u delovima Arizone, Kalifornije, Novog Meksika, Montane, Vajominga i Jute. Finiks, koji je među državama sa najvišom temperaturom, oborio je prošlog četvrtka rekord sa 48 stepeni Celzijusa.

Na desetine šumskih požara gori u vrelim i suvim uslovima širom jugozapadnog dela SAD, ali se očekuje da će jaka vrućina koja je otežava napore u gašenju požara narednih dana biti manja. Upozorenje na opasnost od izbijanja požara izdato je u Arizoni, Kaliforniji, Juti, Nevadi i Koloradu.

Zašto su temperature toliko visoke?

Ekstremne temperature su posledica sistema visokog pritiska iznad zapadnog dela SAD, spleta vetrova koji se kreću preko Amerike u kombinaciji sa istorijskim sušama, objašnjava Marvin Perča, meteorolog iz agencije u Finiksu.

On i drugi stručnjaci kažu da je ovaj toplotni talas neuobičajen jer je stigao ranije i jer će trajati duže nego inače.

– U junu prošle godine sve se odvijalo kako je očekivano. Toplotni talasi koji su obarali temepraturne rekorde stigli su u avgustu i septembru – kaže Park Vilijams, stručnjak za klimu sa Univerziteta u Kaliforniji.

Kako je ove godine toplotni talas stigao ranije, “ovo bi mogao da bude vrh ledenog brega”, smatra Vilijams.

Kolika je uloga suša i klimatskih promena?

Dve decenije duga suša, koju neki naučnici nazivaju “megasušom”, isisala je svu vlagu iz tla u većini zapadnih država Amerike. Istraživači koji su sproveli studiju objavljenu prošle godine u časopisu “Nauka” (“Science”) kažu da se klimatske promene koje je uzrokovao čovek emisijom ugljen-dioksida u atmosferu mogu okriviti za polovinu suša koje su pogodile planetu.

Naučnici su proučavali suvi period koji je počeo 2000. godine, prateći stanje u devet država, od Oregona i Vajominga preko Kalifornije i Novog Meksika i ustanovili su da je samo jedna suša bila ozbiljnija od onih u tim državama. Ta suša je počela 1575, deceniju nakon što je osnovan Sent Ogastin u Floridi.

Visoke temperature mogu se povezati sa isušenim tlom. Sunčeva toplota obično utiče na isparavanje vlage iz tla, ali naučnici kažu da je tlo na zapadu Amerike toliko suvo da sunčeva toplota čini vazduh još vrelijim.

– Kada je tlo vlažno, toplotni talasi nisu toliko strašni. Ali ako je suvo, temeperature mogu biti ekstremne – kaže Vilijams, koji je ustanovio da je tlo u zapadnom delu SAD najsuvlje od 1895. godine.

Šumski požari kao logična posledica

Šumski požari koji divljaju na jugozapadu Amerike u poslednjih nekoliko dana posledica su previsokih temeperatura u regiji. Klimatske promene doprinose suši, koja isušuje i drveće i grmlje, zbog čega ga plamen lakše zahvata.

Prošle nedelje je planulo najmanje 14 novih požara u Montani i Vajomingu, pošto su su prerani temperaturni rekordi uticali i na rani početak sezone požara. Vatrogasci su se borili i sa vatrenim stihijama u Arizoni i u Novom Meksiku.

Planinski grad Flegstaf u Arizoni, dva sata udaljen od Finiksa, u ponedeljak je bio obavijen dimom i pepeo je padao sa neba dok su iz nacionalnog parka koji ga okružuje najavili potpuno zatvaranje u toku nedelje, prvi put od 2006. godine.

U Kaliforniji vatrogasci i dalje pokušavaju da obuzdaju veliki šumski požar u planinskom zaleđu zbog čega je evakuisan budistički manastir i obližnji kamp, a u Novom Meksiku požar prouzrokovan gromom širi se južnim delom države gde je veliki deo nacionalnog parka Gila zatvoren uz nadgledanje vatrogasnih službi.

Vatrogasci u Oregonu trenutno su usredsređeni na dva šumska požara, jedan koji gori u blizini najvišeg planinskog vrha u državi, a drugi u južnom delu koji je postao pretnja za 125 objekata u blizini.

U Juti nekoliko šumskih požara gori u uslovima ekstremno velike suše, a zbog najvećeg, u blizini malog grada Enterprajz na jugu Jute došlo je do prinudne evakuacije stanovništva tokom vikenda.

– S obzirom na potencijal dosadašnjih požara i na ono za šta su sposobni ove godine, vatrene stihije će biti mnogo veće nego u prošlosti – ističe Đina Palma, meteorolog iz ministarstva poljoprivrede SAD.

I u Moskvi oboren rekord

U Moskvi je danas, 22. juna, u 12:10 temperatura vazduha iznosila 32,4 stepena Celzijusa.

Prethodno je rekordna temperatura za 22. jun u Moskvi izmerena 1917. godine – 31,8 stepeni.

Palma je rekla da su rizici od požara povezani sa sušom naročito veliki na višim nadmorskim visinama u većem delu zapada SAD, od Stenovitih planina do jugoistoka i delova Kalifornije.

– Bićemo svedoci ekstremnog divljanja vatre, uslova koje inače ne možemo videti u junu – kazala je ona.

Da li će ovakve vremenske prilike postati uobičajene za ovo doba godine?

Sve veći broj naučnih studija dolazi do zaključka da toplotni talasi u nekim slučajevima mogu biti u direktnoj vezi sa klimatskim promenama, kaže Kristi L. Ebi, profesor Centra za zdravlje i globalno okruženje pri Univerzitetu u Vašingtonu.

To znači da zapad SAD i ostatak sveta mogu da očekuju više ekstremnih toplotnih talasa u budućnosti ukoliko se ne smanji emisija ugljen-dioksida, upozoravaju Ebi i drugi naučnici.

Studija objavljena prošlog meseca bavila se procentom i brojem ljudi koji su svake godine preminuli zbog vrućine. Ustanovljeno je da u oko 200 gradova SAD godišnje od toplote izazvane klimatskim promenama umre više od 1100 ljudi, što je 35 odsto svih smrti od vrućine u Americi.

Pročitajte još

Šta se to desilo u Finiksu? Čak osam oružanih napada – 12 ranjenih, a ima i mrtvih

Amerikanci u panici zbog “paklenog” talasa: Ekstremne vrućine velika pretnja za osetljivu granu

U Finiksu su u proseku svake godine od toplote izazvane klimatskim promenama preminule 23 osobe, u Los Anđelesu 21, a su Tusonu 13, navodi se u studiji.

– Klimatske promene štete nam već sada. One su i budući, ali i sadašnji problem – zaključuje Ebi.

Visoke temperature i nepogode u Evropi

Zapad Evrope tokom vikenda je pogodio prvi toplotni talas ovog leta. Nekoliko desetina ljudi se udavilo tokom protekle nedelje pokušavajući da se rashladi u bazenima, jezerima i rekama. Očekuje se da će pljuskovi koji su pogodili zapad kontinenta, prema prognozama, krenuti na istok, ka Poljskoj, koja je u poslednjih pet dana zabeležila veoma visoke temperature.

Nemačka nacionalna meteorološka služba saopštila je da su temperature sa 30 stepeni prošlog vikenda zbog jakih kiša spale na 20 stepeni Celzijusa. U Francuskoj su snažni vetrovi srušili crkveni toranj, a u Poljskoj se tokom vikenda udavilo 15 ljudi.

I Srbija se kuva

Do petka, 25. juna, u Srbiji će biti veoma toplo vreme, sa maksimalnom temperaturom u većini mesta od 35 do 38 stepeni Celzijusa.

U četvrtak će lokalne temperature dostići i 40 stepeni Celzijusa.

Od subote do ponedeljka biće svežije za pet do osam stepeni, a zatim ponovo veoma toplo, saopštio je RHMZ.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi