Vladarki Mjanmara preti doživotna robija: Proglašena je krivom za kršenje pravila o kovidu (VIDEO)

Zbačena liderka Mjanmara Aung San Su Ći osuđena je na četiri godine zatvora, što je, kako ocenjuje BBC, prva u nizu presuda kojima bi mogla da bude osuđena na doživotni zatvor.

Proglašena je krivom po optužbama za podsticanje na neslaganje i kršenje pravila o kovidu u skladu sa zakonom o prirodnim katastrofama.

Su Ći se suočava sa ukupno 11 optužbi, koje je sve negirala.

Ona je u kućnom pritvoru od februara kada je vojska izvela državni udar, srušivši njenu izabranu civilnu vladu i zatvarajući brojne lidere.

 

Vin Mint, bivši predsednik Mjanmara i saveznik Su Ći  iz Nacionalne lige za demokratiju (NLD), takođe je osuđen na četiri godine zatvora pod istim optužbama.

Su Ći (76) je optužena za niz optužbi, uključujući više tačaka za korupciju i kršenje zakona o službenoj tajni.

Portparol novoformirane Vlade nacionalnog jedinstva, grupe koju čine prodemokratske ličnosti i protivnici puča, ranije je rekao za BBC da se Su Ći ne oseća dobro i da joj vojni generali spremaju 104 godine zatvora u zatvoru, želeći tako da ona umre u zatvoru.

 

Ko je Aung San Su Ći?

Aung San Su Ći je rođena 1945. godine, ćerka je nezavisnog heroja generala Aunga Suna, koji je ubijen kada je imala samo dve godine, malo pre nego što je Mjanmar stekao nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine 1948. Aung San Su Ći je 1960. otišla u Indiju sa svojom majkom, a četiri godine kasnije na Univerzitet Oksford, gde je upoznala budućeg supruga Majkla Arisa.

Nakon što je provela vreme u Japanu i Butanu, skrasila se u Velikoj Britaniji sa suprugom i dvoje dece. Godine 1988. vratila se u Jangon kako bi se brinula o majci koja je bila na samrti.

Međutim, ubrzo se uključila u proteste protiv vojske. Inspirisana Martinom Luterom Kingom i Mahatmom Gandijem, organizovala je skupove i pozvala na izbore.

Lideri protesta su ubijeni ili osuđeni, a ona je 1989. stavljena u kućni pritvor, u kojem je ostala do 2010. godine, sa kratkim periodom na slobodi.

 

 

Tokom 15 godina u kućnom pritvoru transformisala se iz nacionalne ličnosti u globalnu ikonu demokratije, osvojivši Nobelovu nagradu za mir i mnoštvo drugih priznanja.

Napokon je puštena 2010. godine, a pet godina kasnije, vojna vladavina prestala je kada je zemlja održala prve slobodne izbore u poslednjih 25 godina, na kojima se Su Ći izborila za preokret.

Pobeda je hvaljena u međunarodnoj zajednici, gde su je mnogi smatrali trijumfom demokratskih vrednosti nad snagama autoritarnosti. Ali prava demokratija zahteva više od jedne pobede na izborima.

Ustav kojim je ukinuta vojna hunta zadržao je za generale ogromnu količinu moći i uticaja, ostavivši Su Ći i njenu stranku u delikatnom položaju dok su pokušavali da zadrže demokratska prava.

Iako je Su Ći imala ograničen direktni uticaj u akcijama snaga sigurnosti, usledila je njena javna odbrana vojske – nazvala je izveštaje o delima genocida “dezinformacijama”, a za probleme u regionu optužila “teroriste”. Potom je uvidela da je osuđena u inostranstvu i lišena brojnih titula koje je osvojila kao neko ko se zalaže za demokratske vrednosti.

Godine 2019. bila je na Međunarodnom sudu u Hagu kako bi se suočila sa optužbama za genocid podnetim protiv Mjanmara, ali je rekla da je represija bila legitimna vojna operacija protiv terorista.

Uprkos tome, Su Ći je i dalje bila veoma popularna u samom Mjanmaru.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi