Sedmica u svetu: Sudar giganata, promene na Bliskom istoku i čačkanje “kineskog zmaja”

20.06.2021

21:02

0

Autor: Vladimir Tanacković

SAD su nastavile da igraju prljavu igru, korona i dalje kosi, u Izraelu se malo šta promenilo Benetovim dolaskom na vlast, a Iran je dobio novog predsednika

Profimedia/Tanjug/AP/Yves Herman/Patrick Semansky/Adel Hana/Ayoub Ghaderi Young Journalists Club, YJC

Sedmica za nama (14-20. juna) ostaće upamćena po prvom susretu Vladimira Putina i Džozefa Bajdena otkad je američki predsednik došao na vlast. Sve oči su bile uprte u Ženevu, dok je na Bliskom istoku ponovo bilo napeto, a Kina se našla na otvorenom udaru SAD, koje su odlučile da angažuju sve moguće snage kako bi onemogućile njen dalji napredak.

Na lepom plavom Ženevskom jezeru

Od početka nedelje pričalo se o samitu predsednika SAD i Rusije, a Džozef Bajden je, pričajući o temama koje bi mogle da budu pokrenute prilikom susreta sa Vladimirom Putinom, ponovo napravio gaf. Analitičari su se bavili pitanjem šta Putin očekuje od sastanka, a spoljnopolitički komentatori su za 24sedam diskutovali o tome ima li šanse da lideri svetskih sila postignu ikakav dogovor u Ženevi. Dan pre sastanka došlo je do problema prilikom sletanja aviona ruske delegacije, koji je kružio sat vremena oko ženevskog aerodroma pre nego što je dobio dozvolu za sletanje.

Prilikom susreta ispred vile La Granž, koju je čuvalo više od 3000 vojnika i policajaca, Putin i Bajden su se rukovali, nakon čega su se povukli u zdanje, gde su, u prisustvu generalnog sekretara SAD Entonija Blinkena i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova otpočeli prvi deo samita. Svetom je odjeknula vest da je Bajden na sastanak poneo puškice, koje je skrivao od Putina, na šta je Tramp morao da reaguje. Nakon samita Putin je izjavio da je susret sa Bajdenom bio kontruktivan, a ceo svet je odahnuo posle izjava predsednika SAD i Rusije.

Vladimir Putin i Džozef Bajden u vili La Granž; Tanjug/Peter Klaunzer/Swiss Federal Office of Foreign Affairs via AP

Tokom samita lideri svetskih sila razmenili su i poklone, a jedna Putinova izjava i Bajdenova reakcija postali su hit na internetu. Tramp se oglasio i neposredno nakon sastanka, istakavši da je to bio “dobar dan za Rusiju”, dok su iz Kremlja saopštili da i dalje nema razloga de se Amerika skine sa spiska neprijateljskih zemalja. Za 24sedam stručnjak za komunikaciju protumačio je gestove američkog i ruskog predsednika i objasnio kakve su skrivene poruke poslali svetu tokom samita.

Sve je isto, samo njega nema

Prvi dani dvogodišnjeg mandata novog izraelskog premijera Naftalija Beneta, koji je zamenio Benjamina Netanjahua posle 12 godina vladavine, bili su veoma turbulentni. U nedelju je postao šef države, kada je Kneset potvrdio novu vladu, a svet je obišla vest o članici izraelskog parlamenta koja je doneta na nosilima iz bolnice samo kako bi glasala. Već u utorak došlo je do nereda i sukoba izraelske policije sa palestinskim demonstrantima, koji su protestovali zbog marša jevrejskih ultranacionalista u Jerusalimu. Narednog dana prekinuto je primirje u Pojasu Gaze, na koju je Izrael izveo seriju vazdušnih napada kao odgovor na balone bombe. Nakon višemesečnih kritika, usred sukoba, Izrael je u petak saopštio da će palestinskoj vladi donirati oko milion doza vakcina protiv koronavirusa kojima uskoro ističe rok trajanja, ali su Palestinci narednog jutra odbili pomoć. Osim toga, izraelski tenkovi gađali su kontrolni punkt sirijske vojske, što je prvi napad jevrejske države na ovu zemlju otkad je Benet došao na vlast.

Naftali Benet; Tanjug/Menahem Kahana/Pool via AP

Lešinarenje američkog orla

Lideri G7 su u nedelju, na sastanku u Velikoj Britaniji, zatražili da Kina unapredi ljudska prava u pretežno muslimanskoj regiji Sinđan, pozvali da se u Hongkongu zadrži visok stepen autonomije i istakli značaj mira i stabilnosti u Tajvanu. Kineska ambasada u Londonu oštro je reagovala na mešanje u unutrašnja pitanja Kine i apelovala da se prekine s klevetanjem.

Nakon toga veliku pažnju privukao je samit lidera NATO-a, a nemačka kancelarka Angela Merkel otkrila je da će neke od glavnih tema sastanka biti Rusija i Kina. To je potvrđeno i u saopštenju, u kom je Kina označena kao “sistemski izazov” za Alijansu, nakon čega je usledio žestok odgovor azijske sile. Na osnovu svega ovoga moglo se zaključiti da su SAD počele da vode ozbiljnu kampanju protiv Kine, a kakvu prljavu igru igraju i kako planiraju da je sabotiraju za 24sedam razjasnio je poznati analitičar.

Novi predsednik starog kova

Ibrahim Raisi; Tanjug/Ayoub Ghaderi/ Young Journalists Club, YJC via AP

Nakon osam godina vladavine Hasana Rohanija, Iran je u petak birao novog predsednika. Već pre izbora nametnulo se ime jednog čoveka, Ibrahima Raisija, čoveka mračne prošlosti, zbog čega su zapadni mediji doveli u pitanje regularnost izbora, a funkcionisanje izbornog i političkog sistema u Iranu, kao i zbog čega su neki nepodobni da budu kandidati za predsednika za 24sedam objasnio je spoljnopolitički komentator koji već godinama prati dešavanja u ovoj zemlji. Na kraju se ispostavilo da su predviđanja bila tačna i novi predsednik Irana postao je upravo Raisi.

Želja za krvlju

Mnogi ljudi stradali su ove sedmice u napadima pojedinaca kojima je, po svemu sudeći, jedini cilj bilo besmisleno ubijanje. Najmanje 15 regruta iz vojske ubijeno je u napadu bombaša samoubice u kampu za obuku u glavnom gradu Somalije Mogadišu, dok su se u Americi nizale pucnjave. Najmanje dve osobe su ubijene, a dve ranjene u pucnjavi koja se dogodila u postrojenju hidranata u američkoj državi Alabama, dok je u Baltimoru došlo do žestokog obračuna nasred ulice. Osim toga, jedna osoba je ubijena, a 12 ih je povređeno u više napada vatrenim oružjem u tri predgrađa Finiksa u američkoj saveznoj državi Arizona, a napade je, po svemu sudeći, izvršila jedna osoba.

Tanjug/Chris Young/The Canadian Press via AP

Napeto je bilo i u Meksiku, gde je u obračunu narko-kartela poginulo najmanje 15 ljudi, dok je u pucnjavi u Torontu ranjeno troje dece u pucnjavi na rođendanskoj zabavi na otvorenom.

Jedan korak napred, tri nazad

Izrael je odneo još jednu pobedu nad koronom, ukinuvši nošenje maski u zatvorenom, a Francuska je posle osam meseci ukinula policijski čas. U javnost su dospele informacije koje su bile skrivane mesecima, da je koronavirus u Americi bio još u decembru 2019, dok je Evropska unija izgubila spor koji je vodila sa “Astrazenekom”. Pacijenti kojima je presađeno srce onih koji su umrli od korone uspešno se oporavljaju, a čovek koji je više od godinu dana bolovao od kovida na kraju je izgubio bitku.

Pročitajte još

Korona je buknula u Avganistanu, gde je trećina testova pozitivna, i u Rusiji, gde su zbog naglog skoka broja novozaraženih uvedene nove restrikcijeNa hiljade ljudi izašlo je na ulice brazilskih gradova kako bi izrazili protest zbog odgovora predsednika Žaira Bolsonara na pandemiju kovida 19, okrivljujući ga da nije “dovoljno brzo nabavio vakcine”, ali i što je “dovodio u pitanje nošenje maski”, nakon što je u subotu saopšteno da je broj mrtvih od koronavirusa premašio 500.000.

Pregrejana Amerika

Toplotni talas blokirao je većinu država na zapadu SAD nekoliko dana zaredom. Zabeležene su rekordno visoke temperature, a u nekima od njih počeli su da divljaju i požari. Nacionalni meteorološki centar izdao je upozorenje zbog ekstremno visokih temperatura za jugozapad, uključujući Arizonu, južnu Nevadu, veliki deo Kaliforije i delove Jute, kao i za Kanzas, Nebrasku, Ajovu i Misuri. Amerikanci su očajni, a toplotni talas preti da ugrozi električne sisteme u Kaliforniji i Teksasu i izazove širenje šumskih požara.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti