Rizična avantura najbogatijeg čoveka na svetu: Koliko je bezbedno Bezosovo putovanje u svemir?

Džef Bezos je planom da otputuje u svemir još jednom pokazao da on može da uradi sve što poželi. Najbogatiji čovek na svetu i direktor “Amazona” odleteće u svemir letelicom svoje svemirske kompanije “Blu oridžin” 20. jula, na godišnjicu sletanja “Apola 11” na Mesec.

Osim Bezosa, u letelici s njim biće i njegov mlađi brat Mark, koji je vatrogasac. Tokom jedanaestominutnog leta društvo će im praviti i najveći ponuđač na dobrotvornoj aukciji koja se završava u subotu. Najbolja ponuda zasad je 2,8 miliona dolara, a učestvuje skoro 6.000 ljudi iz 143 zemlje.

Putovanje u svemir kroz istoriju je pratio veliki broj opasnosti. Iako rizici verovatno nisu veliki, jer je njegova letelica “Nju Šepard” veći deo protekle decenije provela na probnim letovima, i dalje mogu da iskrsnu problemi.

Putovanje u svemir jedan je od najvećih snova Džefa Bezosa, a to što tamo vodi brata i čoveka koji je spreman da za to debelo plati govori u prilog tome da je prilično siguran u bezbednost projekta, iako određeni rizici ipak postoje.

Kako će ovaj let izgledati?

Kada se kaže letenje u svemir, većina ljudi pomisli na astronaute koji kruže oko Zemlje, plutajući oko nje najmanje nekoliko dana.

To nije ono što će Bezos, njegov brat i njihovi saputnici raditi. Oni će otići u svemir i odmah se vratiti nazad, a celo putovanje trajaće oko 11 minuta.

Suborbitalni letovi se mnogo razlikuju od orbitalnih letova kakvi su astronautski. Letovi “Nju Šeparda” biće kratki, a putnici će ići do visine od 100 kilometara u visinu, što mnogi smatraju ivicom svemira, i odmah nakon toga se vraćati nazad.

Orbitalnim raketama potrebno je mnogo energije da bi dostigle orbitalnu brzinu, koja je veća od 27.300 kilometara na čas, što je neophodno da letelica dobije dovoljno energije da nastavi da leti oko Zemlje umesto da je gravitacija povuče nazad.

Suborbitalni letovi zahtevaju daleko manje snage i brzine. To znači da je raketi potrebno manje vremena za sagorevanje, postizanje niže spoljašnje temperature letelice, manje kompresije i manje mogućnosti da nešto krene po zlu.

Suborbitalni letovi “Nju Šeparda” dostižu oko tri puta veću brzinu od brzine zvuka – oko 3700 kilometara na čas – i lete direktno uvis sve dok ne potroše većinu goriva. Kapsula sa posadom zatim se odvaja od rakete i kratko nastavlja u istom pravcu, gde nekoliko trenutaka lebdi, zbog čega putnici imaju utisak bestežinskog stanja.

Nakon toga kapsula “Nju Šeparda” izbacuje veliki padobran kako bi usporila njen pad na manje od 30 kilometara na čas pre nego što dođe do tla. Za to vreme raketa, koja leti odvojeno, ponovo pali svoje motore i pomoću brodskih računara izvodi tačno, uspravno sletanje.

Koliko su veliki rizici?

Kapsula “Nju Šeparda”, koja je potpuno autonomna i ne zahteva pilota, tokom 15 probnih letova nije imala eksplozivnu nesreću. Priroda leta koji je Bezos isplanirao manje je rizična od ambicioznijih pokušaja putovanja u svemir. Ali to ne znači da rizika nema.

Kako suborbitalni letovi ne zahtevaju veliku brzinu ili intenzivan proces ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu neverovatnom brzinom, smatraju se manje rizičnim od orbitalnih letova.

Kod orbitalnog ponovnog ulaska u atmosferu spoljašnja temperatura letelice može da se podigne na 2000 stepeni Celzijusa, dok atmosfera oko kapsule postaje sve gušća.

Velika brzina i velika nadmorska visina nose svojstveni rizik i čak i male greške mogu da imaju ozbiljne posledice. Atmosfera zemlje, na 15 kilometara nadmorske visine, generalno se ne smatra mestom na kom može dugo da se preživi bez skafandera. Bezos leti do 100 kilometara u visinu, a kapsula u kojoj se putnici nalaze biće pod pritiskom, pa im ne treba posebno odelo kako bi bili sigurni, a svi će imati pristup maskama sa kiseonikom ukoliko dođe do gubitka pritiska u kabini.

Letelica je takođe opremljena sistemom za prekid leta koji je dizajniran tako da izbaci kapsulu sa putnicima daleko od rakete u slučaju opasnosti. Postoje i rezervne sigurnosne funkcije koje pomažu kapusli da se prizemlji sporije čak i ako padobrani ne uspeju da se aktiviraju.

Ali ni tada potpuna bezbednost u slučaju kvara ” Nju Šeparda” nije zagarantovana.

Bez obzira na to što su suborbitalni letovi manje rizični od orbitalnih misija, i dalje mogu da budu smrtonosni.

Pročitajte još

Osnivač “Amazona” leti u svemir i vodi brata vatrogasca!

Javna tajna: Bezos i Mask nisu plaćali porez

Na primer, jedan od suborbitalnih svemirskih aviona “Virdžinija Galaktika” raspao se 2014. kada je jedan od kopilota pre vremena aktivirao sistem koji je dizajniran da bi omogućio stabilno prizemljenje. Dodatni otpor raskomadao je avion na delove, usmrtviši jednog od pilota. Nakon toga i ova kompanija je imala tri uspešna probna leta.

“Blu oridžin” nije imao slične tragične nesreće tokom faze testiranja, a Bezos je, kada je pitan za opasnosti, zaključio da zbog ovog putovanja “vredi rizikovati”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi