Borba dve nuklearne sile za spornu oblast: Zabranjeno oružje, pa rade pesnice i motke! Snimci su šokantni
Kina i Indija na liniji razgraničenja koju obe zemlje osporavaju
Samo dan nakon što su održani pregovori između Indije i Kine kako bi se smanjile tenzije koje su na visokom nivou još od sukoba prošle godine u Ladaku, pojavio se novi snimak konflikta u dolini Galvan.
Na snimku se može videti kako se kineske i indijske trupe zasipaju kamenjem, a pošto se u blizini nalazi reka Galvan, mnogi su završili u hladnoj vodi.
Pročitajte još
Brutalan sukob se dogodio prošle godine, ali očito nije slučajnost što se u jeku mirovnih pregovora ponovo pojavljuju snimci.
Excerpts from a video interview of a PLA martyrs family shows footage of the #Galwanvalley clash between #India & #China, the stone pelting, close combat fighting, conditions of soldiers in the river & Chinese equipment on site well documented in these 45 seconds pic.twitter.com/4pk60K28jp
— d-atis☠️ (@detresfa_) August 2, 2021
Dve zemlje su istakle da je sastanak bio konstruktivan, ali da nisu mogli da dođu do sporazuma o povlačenju u problematičnim oblastima na istoku Ladaka. Kina je saopštila Indiji da je spremna da postigne rešenje koje će biti prihvatljivo obema stranama.
Sukob je veoma specifičan jer se odigrao na liniji razgraničenja koju obe zemlje osporavaju, na visini od 4.500 metara u dolini Galvan. Indijci kažu da su ostali bez 20 vojnika, dok je broj žrtava na kineskoj strani četiri.
Okršaj na visini od 4.500 metara
Obe zemlje tvrde da u smrtonosnom okršaju nije ispaljen nijedan metak ili granata. Umesto toga, stotine vojnika s obe strane služile su se pesnicama, metalnim šipkama i kamenjem.
Nijedna strana navodno nije nosila oružje, u skladu s dugogodišnjom praksom dogovorenom upravo kako ne bi došlo do nekontrolisane eskalacije nasilja između dve nuklearne sile. Naime, iako je i ranije dolazilo do fizičkog sukoba, poslednji put su razmenili vatru pre 45 godina.
Okršaj je izbio u u junu 2020. godine u planinskoj klisuri iznad reke Galvan, gde je indijska vojna patrola iznenada naletela na kineske vojnike. Indijske snage mislile su da su se kineske povukle s tog područja u skladu sa sporazumom o deeskalaciji sklopljenom 6. juna, tvrdili su izvori iz Nju Delhija.
Kineski vojnici su, navodno, gurnuli indijskog pukovnika s litice u reku. Tada su obe strane pozvale pojačanje i došlo je do masovne tuče. Oko 600 vojnika borilo se gotovo celu noć, oko šest sati, na strmom, grubom planinskom terenu.
Sličan, ali mnogo manji fizički okršaj dogodio se i u maju prošle godine, ali tada niko nije stradao.
Izvori su tada za “Gardijan” rekli da je najveći deo poginulih izgubio život tako što su u borbi pali ili su gurnuti s klisure, baš kao i indijski zapovednik. Kina pak nije odmah potvrdila nijednu smrt svojih vojnika, ali je zato optužila Indiju za iniciranje sukoba “provociranjem i napadanjem kineskih vojnika”. Kasnije su priznali da su im poginula četvorica vojnika.
Kina je tek posle godinu dana otkrila imena nastradalih, koje je nazvala mučenicima koji su žrtvovali svoje živote u dolini Galvan.
Kako su naveli, kada su komandanta puka Ki Fabaoa okružile indijske trupe, Čen Hongdžun je sa dva vojnika pojurio da ga spase, iako su okolo letele kamenice i motke. Svojim telom je spasao Kia. Ističe se kako je Čen nastavio da se bori sve dok nije poginuo, sa još jednim saborcem.
#IndiaChinaFaceOffAt least 20 Soldiers Martyred In Galwan Valley. Their Courage And Braveness should Not be forgotten
Their Sacrifices For Our Nation will always be remembered🇮🇳
We stand with indian army. We will fight back
Jai Hind#IndiaChinaFaceOff #IndianArmy pic.twitter.com/f5YM7QDFnt— Madhukar Rathod (@Maddy_2020) June 16, 2020
Agencija Sinhua je napomenula kako kineski vojnici veruju da su na ratištu zajedno u životu ili smrti i da im je to pomoglo da pobede indijske trupe u junu 2020. godine.
Sporna oblast – kako je sve počelo?
Sve ovo je posledica graničnog spora na teritoriji oko koje se ove dve sile spore već decenijama – slabo naseljenom području planinskog lanca Himalaja zvanom Ladak. Inače, radi se o delu Kašmira, regije oko koje se spore i Indija i Pakistan. Stoga je ovo jedno od geopolitički najtrusnijih područja na svetu. I Indija i Kina vide tu teritoriju kao strateški bitnu, i u vojnom i u ekonomskom smislu.
Sukob datira još od 1914. godine, kada su se predstavnici Velike Britanije, Kine i Tibeta sastali da pregovaraju o sporazumu koji bi utvrdio status Tibeta i granice Kine i Britanske Indije. Kinezi su odbili, ali su Britanija i Tibet potpisali dokument kojim je utvrđena Linija Mekmehon, nazvana po Henriju Mekmehonu, kolonijalnom oficiru.
Indija je proglasila nezavisnost od Velike Britanije 1947, a dve godine kasnije je kineski revolucionar Mao Cedung osnovao Narodnu Republiku Kinu.
Profimedia
Skoro istog trenutka, pojavila su se granična sporenja i tenzije su rasle tokom pedesetih. Kinezi su insistirali na tome da Tibet nikada nije bio nezavisan i da kao takav ne može da potpisuje nikakve sporazume i stvara međunarodne granice.
Kina je tražila kontrolu nad kritičnim putevima blizu svoje zapadne granice, a Indija je sa svojim zapadnim saveznicima sve to posmatrala kao pokušaj Kine da “izveze maoistički komunizam širom regiona”.
Do 1962. godine izbio je rat. Kina je prešla Mekmehonovu liniju i zauzela pozicije duboko u indijskoj teritoriji. Rat je trajao mesec dana, a tom prilikom je poginulo više od 1.000 Indijaca, a oko 3.000 ih je završilo u zarobljeništvu. Kina je zabeležila manje od 800 mrtvih.
Proglašeno je primirje, a Kina je nezvanično povukla granicu blizu teritorije gde su im bile trupe i tako je nastala linija razgraničenja.
Tenzija je ponovo bilo 1967. u dva planinska prolaza, kada su indijske trupe povukle bodljikavu žicu duž linije koje su oni smatrali granicom. Kineska vojska je otvorila vatru, a mrtvih je ponovo bilo na obe strane. Indija je uništila kineska utvrđenja i naterala ih da se povuku nazad. Ta promena pozicija je pokazala da dve zemlje imaju drugačije shvatanje gde bi ta linija zapravo trebalo da bude.
Profimedia
Dve zemlje dele granicu koja je duga 3.440 kilometara, ali nijedna ne priznaje trenutnu liniju razgraničenja, koja ide sredinom sporne teritorije, kao legitimnu granicu. Prava granica dveju zemalja nikad nije uspostavljena, jer ih je delio Tibet dok je bio nezavisna zemlja. Otkad je komunistička Kina aneksirala Tibet nakon Drugog svetskog rata, Indija i Kina nisu uspele da se dogovore o granici.
Neukrotiva priroda
Ladak je, inače, najveća visoravan u Indiji, 3.000 metara iznad nivoa mora, a u pitanju je ledena pustinja, gde temperature mogu da se spuste i do minus 20 stepeni.
Kineske trupe su se približile novom putu koji je Indija izgradila duž najranjivije i najudaljenije oblasti u Ladaku. Put je dug nekoliko stotina kilometara, a izgrađen je 2019. i povezan je sa vazdušnom bazom koju je Indija nedavno ponovo aktivirala.
Kina je prilično sumnjičava kada je reč o indijskim infrastrukturnim poduhvatima u toj oblasti, jer smatraju da bi put mogao da znatno olakša prevoz opreme, ali i ljudstva u slučaju sukoba.
Pošto se u okolini nalaze reke, jezera i snežni nanosi, linija razgraničenja može da se menja, što vojnike stavlja u neugodan položaj, pa se često sukobljavaju, a pošto nije dozvoljena upotreba vatrenog oružja, “rade” kamenice, motke i razna “oštra oruđa”.
Kako prenosi “Indijan tajms”, pokušaj Kine da traži suverenitet nad ovom oblašću je njihova želja da se vrate u 1962. godinu, kada su nakratko napredovali ka zemlji koja pripada Indiji.
Tenzije su rasle tokom godina, a 1962. godine je najavljen unilateralan prekid vatre. Peking je predložio da se svaka strana povuče 20 kilometara od svojih pozicija.
Kako je zima dolazila, kineske trupe nisu mogle da zadrže svoje pozicije u dolini Galvan. Jedno vreme niko nije mogao da stupi u te oblasti, sem ako nisu slali patrole da obeležele teritorije.
Pročitajte još
Dve zemlje su se sastale devedesetih kako bi diskutovale o spornoj liniji razgraničenja, i tada je postojalo 12 oblasti u Ladaku o kojima nisu mogli da se dogovore. Zanimljivo, Galvan tada nije bio na listi i nije bilo svađa oko toga gde tu prolazi linija.
Govoreći o izazovima koje nameće priroda kada se sukobe vojnici, stariji vojni oficir koji je služio u Ladaku rekao je za Sputnjik: “Ovde gde su topografija i klima veoma neprijateljski, vojnici moraju da ukrote ne samo suparnike nego i uslove koji mogu da vam promene život – čak i u normalnim situacijama. U kriznim situacijama, kao u slučaju ovih okršaja, priroda postaje sila koja se ne može ignorisati.”
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari