Stručnjaci objašnjavaju zašto stavljanje sebe na prvo mesto uopšte nije sebično

Nema ništa loše u tome da se dodatno potrudimo za druge ljude, ali nije zdravo da oklevamo da uradimo isto za sebe, samo zato što se plašimo da će nas nazvati sebičnima.

Trebalo bi da verujete u važnost i prednosti samoljublja. Samo za vas, u nekoliko tačaka je objašnjeno zašto ne bi trebalo da se osećate krivim što sebi dajete prioritet.

1. Stavljanje sebe na prvo mesto takođe će koristiti ljudima koje volite

Postoji razlog zašto nas stjuardese upućuju da prvo sebi stavimo maske za kiseonik, pre nego što pomognemo drugima u hitnim slučajevima - ako ostanemo bez kiseonika, nećemo moći nikome da pomognemo. Na isti način, kada ste previše iscrpljeni ili izuzetno nesrećni, niste dobri za ljude oko sebe.

Klinički psiholog, dr Trejsi Tomas, primećuje da su vaši odnosi sa ljudima koje volite bolji kada ste fizički, mentalno i emocionalno najbolji. Zato se nemojte osećati krivim što uzimate slobodno vreme ili radite stvari koje kod vas izazivaju radost. Vaši voljeni će vam biti zahvalni na tome.

2. Odmaranje je uslov, a ne nagrada

Kada ste potpuno sagoreli, smanjujete svoju radnu, kućnu i društvenu produktivnost. Produženi stres takođe može da vas iscrpi mentalno i emocionalno. Znamo da ne možete da sipate iz prazne šolje, tako da morate da je napunite pazeći na sebe.

Psihijatar Vanesa Padilja, doktor medicine, preporučuje da naučite da kažete „ne“ kada ste preopterećeni stvarima koje treba da uradite i da umesto toga delegirate zadatke. Vežbanje, opuštanje i dovoljno sna takođe će poboljšati vaše opšte zdravlje i raspoloženje.

Unsplash

3. Guranjem sebe preko svojih granica, može vas doslovno razboleti

Stres aktivira reakciju tela na borbu ili bekstvo oslobađanjem hormona koji se zove kortizol. Dok vam ova fiziološka reakcija daje energetski podsticaj koji vam je potreban, povećani nivoi kortizola zbog hroničnog stresa mogu takođe uzrokovati zdravstvene probleme, kao što su povećanje telesne težine, viši krvni pritisak, kompromitovan imuni sistem i rizik od drugih bolesti. Pravljenje lične pauze ili održavanje ravnoteže između posla i života nije sebično – to je od suštinskog značaja za vaše blagostanje.

4. Svoju energiju prenosite na ljude oko sebe

Dr Tomas objašnjava da vaša porodica i prijatelji upijaju vaše raspoloženje i energiju. Ako ste uvek toksični, ljuti ili iscrpljeni, to će osetiti i ljudi oko vas. U stvari, jedna studija je otkrila korelaciju između roditeljskog stresa i povišenog nivoa kortizola kod dece. Briga o sebi i svom zdravlju staviće vas u bolje raspoloženje. A kada emitujete dobre vibracije, pozitivnu energiju prenosite i na svoje najmilije.

Pixabay

5. U redu je ne biti u redu

Dr Padila kaže da nema ničeg lošeg u tome da se ponekad samosažaljevate. Trebalo bi da priznate da su sve vaše emocije validne, čak i one negativne. Takođe morate naučiti da prihvatite da ne možete nad svim da imate kontrolu. Međutim, ključ za izbegavanje potpunog padanja na dno je postavljanje roka za osećaj „bluza“. Nakon što ste iskusili sve ove emocije, morate ih pustiti. Morate se zapitati zbog čega bi se osećali bolje i postupite u skladu sa tim.

6. Svakome je potrebno vreme za samoću

Stručnjaci su istakli višestruke prednosti vremena koje imate sami sa sobom, što uključuje omogućavanje vašem umu da se resetuje i poboljšanje kvaliteta vaših odnosa. Samoća se može postići fizičkim distanciranjem od ljudi, kao i isključivanjem sa društvenih mreža.

Dr Padilja kaže da morate da znate kada da se udaljite od prekomerne upotrebe društvenih mreža i da imate na umu da plasirani sadržaj ne odražava stvarni život. Ona dodaje da je takođe u redu prenositi društvene angažmane, virtuelne ili druge, ako osećate da vam je potrebno vreme za sebe.

Profimedia

7. Ponekad reći „ne“ drugima znači reći „da“ svojoj sreći

Reći „ne“ često se povezuje sa sebičnošću, ali dr Džoj Fransisko veruje da reći „ne“ znači da poštujete sebe dovoljno da se zalažete za ono što mislite da je najbolje za vas. Kada nastavite da se prisiljavate da uradite nešto što ne želite, na kraju ćete se osećati jadno i bićete puni besa. Vi sami stvarate svoju sreću i ne bi trebalo da dajete prednost zadovoljstvu drugih ljudi u odnosu na svoje.

8. Način na koji se ponašate prema sebi služi kao primer kako ljudi treba da se ophode prema vama

Psihoterapeutkinja Džozefin Vishart kaže „da biste naučili ljude kako da se ophode prema vama, ne počinjete od njih, počinjete od sebe“. Postavljate standard za to kako drugi treba da vas posmatraju. Ako zanemarite sebe, oni će vas najverovatnije iskoristiti ili uzeti zdravo za gotovo. U redu je pomagati drugim ljudima, ali imajte na umu da postoji razlika između pomoći i guranja. Džozefin preporučuje da procenite svoje samopoštovanje i razmislite o tretmanu koji mislite da zaslužujete.

Pixabay

9. Briga o sebi nije isto što i biti egoističan ili narcisoidan

To što ste zaokupljeni sobom znači da ste zainteresovani samo za sebe i ignorišete sve ostale. Biti narcisoidan se definiše kao „preterana zaljubljenost u sebe“. Briga o sebi je potpuna suprotnost sebičnosti. Radi se o negovanju i prihvatanju sopstvenih emocija kako biste bili bolja osoba za druge.

10. Ponekad treba da budete svoj heroj

Prijatelji i porodica će uvek biti tu da vas podrže, ali na kraju krajeva, vi ste kapetan svog broda. Na vama je da donosite sopstvene životne odluke i nosite se sa sopstvenim emocijama. I dajući prioritet svom opštem blagostanju, postajete najbolja verzija sebe.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi