Ponekad je posebno opasan: U kom periodu života alkohol najviše oštećuje mozak?

Stalno se govori o štetnim uticajima alkohola na ljudski organizam. Tokom trajanja karantina, povećano je konzumiranje alkoholnih napitaka, a sigurno će to biti slučaj i sada oko praznika.

Tako su istraživači iz Velike Britanije i Australije zajedno objavili članak o tome u kojim razdobljima povećana konzumacija alkohola najviše šteti razvoju mozga i kognitivnih funkcija.

Objavljen je u medicinskom časopisu BMJ, a istraživači Luis Miton, Brajana Lis i Rahul Toni Rao proučavali su starenje mozga i efekat supstanci na zdravlje mozga.

U njemu su saželi veći deo dosadašnjih nalaza brojnih istraživanja o tome kako alkohol može da utiče na mozak i telo tokom našeg života.

Kao što se moglo i očekivati, izloženost alkoholu može da bude posebno štetna u najranijim fazama razvoja, počevši od trenutka dok je fetus u materici.

Poznato je da upotreba alkohola u većim količinama tokom trudnoće povećava rizik da se deca rode sa doživotnim neurološkim oštećenjima i drugim urođenim manama – stanjem koje se naziva poremećaj fetalnog alkoholnog spektra.

Čak i lagano do umereno pijenje tokom trudnoće moglo bi da ima suptilne negativne efekte na zdravlje dečijeg mozga kasnije.

A sledeći vrhunac opasnosti od alkohola dolazi u srednjoj i kasnoj tinejdžerskoj dobi. Istraživanje je pokazalo da deca od 15 do 19 godina često započinju “druženje sa alkoholom” prekomernim pijenjem, što se povezuje sa smanjenim volumenom mozga, slabijom povezanošću nervnih ćelija i malim padom kognitivnih funkcija, slažu se autori.

Treći period će vas iznenaditi. U pitanju je starost, odnosno period sa 65 plus.

Možda vas zanima: Da li je zdravo započeti dan jednom rakijicom na prazan stomak?

Stariji ljudi ređe piju, ali poznato je da oni sa dugim razdobljima obilnog pijenja imaju povećan rizik od demencije i kognitivnog pada kad dosegnu zlatne godine.

Kao što autori ističu, potrebno je sprovesti još mnogo istraživanja kako bi se pokazalo da konzumiranje alkohola utiče na mozak tokom različitih razdoblja života.

Neke studije su, na primer, otkrile da je korišćenje alkohola u malim količinama čak povezano sa poboljšanim zdravljem mozga kod starijih ljudi.

Studije imaju svoja ograničenja, a druga nedavna istraživanja ukazuju da zapravo ne postoji “zdrav” nivo konzumiranja alkohola, samo relativno niži nivo rizika. Na primer, čak je i umerena konzumacija alkohola povezana sa većim rizikom od karcinoma.

Svakako, sa alkoholom treba biti oprezan u svakom dobu života.

Saznaj više:

Gojite se, ne osećate ništa… i još šest suptilnih znakova da ste u depresiji

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi