Operacija „Akustična mačka“: Kako je propao tajni plan CIA da pretvori mačke u pokretne špijunske uređaje

Od svih bizarnih taktika koje je CIA koristila u prošlosti kako bi špijunirala Sovjete tokom Hladnog rata ova je daleko ispred svih. Tokom šezdesetih godina prošlog veka neko je imao „briljantnu“ ideju da se ugrade uređaji za snimanje i antene u mačke, s namerom da se one obuče da ulaze u sovjetsku ambasadu i prikriveno snimaju razgovore.

Ta nedolična ideja nazvana je Operacija „Akustična mačka“.

Međutim, program je propao veoma brzo, i to nakon što su uloženi milioni i milioni dolara u istraživanje i razvoj. Oni koji su bili zaduženi za program nadali su se da će iskoristiti radoznalu prirodu mačje vrste, ali na kraju je zapravo znatiželja ubila mačku – ili možda samo teror.

možda će vas i ovo zanimati

Glavni britanski lovac na miševe proslavlja deset godina na visokoj funkciji u Velikoj Britaniji

Papa Grgur IX naložio istrebljivanje mačaka: Mučeno i ubijeno preko milion ljubimaca u najstrašnijim mukama!

Kontrolisani prostor

Ideja je rođena na osnovu dela B. F. Skinera o operantnoj psihologiji i modifikaciji ponašanja. Burus Frederik Skiner bio je američki psiholog koji je verovao da se ponašanje životinje može predvideti i oblikovati podsticanjem ponašanja u kontrolisanom okruženju. Glavnina njegovog rada oslanjala se na ono što je postalo poznato kao „Skinner Box“.

„Skinner Box“ je bilo koji kontrolisani prostor u kome pozitivni podsticaj dovodi do specifičnog ponašanja. U sopstvenom radu on je obučavao pacove da pritiskaju poluge i golubove da kljucaju ključeve u zamenu za hranu. Dok su životinje učile kako da dobiju nagradu, Skiner je prikupljao podatke o individualnim odgovorima i ličnosti svake životinje. Na kraju je prilagodio sistem nagrađivanja kako bi izazvao određeno ponašanje životinja. Skiner je započeo svoja istraživanja u oblasti operantne psihologije eksperimentima sa kutijama 1948, tako da to nije bila nova ideja kada je CIA počela da razmišlja o korišćenju istih metoda za dresuru domaćih životinja kao špijuna.

Pretvaranje mačaka u špijunske uređaje

Operacija „Akustična mačka“ bila je tajni plan za pretvaranje mačaka u pokretne špijunske uređaje.

– Hirurg bi im je ugradio mikrofon u uho i radio-predajnik u dnu lobanje i utkao antenu u krzno – piše naučna novinarka Emili Antes u „Frankenstein’s Cat: Cuddling Up to Biotech’s Brave New Beasts“.

Za svoj prvi zvanični test službenici CIA odvezli su „akustičnu macu“ u park i dali joj zadatak da snimi razgovor dvojice muškaraca koji sede na klupi. Umesto toga, mačka je odlutala na ulicu, gde su je zgazila kola, što je bio ishod kakav nisu očekivali.

– Problem je bio u tome što se mačke ne mogu posebno obučiti – piše Emili Antes. – U dosta redigovanoj belešci CIA je zaključila: „Naše poslednje ispitivanje dresiranih mačaka uverilo nas je da program u praktičnom smislu neće odgovarati našim visokospecijalizovanim potrebama.“

Od septembra do decembra 1967. godine CIA je analizirala potencijal programa za pripremu životinja. Kao što se navodi u jednom izveštaju, cilj programa bio je „odvesti životinju na udaljenu tačku i nazad“. Program „terminalnog ponašanja“, tj. uspavljivanja životinje smatrao se nepredviđenim događajem u slučaju da se razotkrije prava priroda te životinje.

Program je otkazan nedugo posle incidenta s macom koja je podletela pod automobil, iako je očigledno bilo dovoljno sredstava da se sprovodi do prvih meseci 1969, sa dodatnim sredstvima na čekanju ako bi se mačke odjednom počele ponašati kao da su obučene.

Zapisnik od 21. jula 1968. godine govori o tome kako su mačke obučavane da traže određenu metu i odgovore na određeni način. Navođenje se vršilo zvučnim signalima. Jedan signal im je govorio da su na dobrom putu, drugi je označavao skretanje udesno ili da je meta udesno, a treći znak ulevo ili da je meta ulevo. Bile su čak obučene da reaguju na različite signale, neprekidnim ili isprekidanim tonom u zavisnosti od cilja. Obuka je započeta u velikom ograđenom prostoru, gde su bili nagrađeni tačni odgovori mačaka. Kako su mačke usvajale znanja, prostorija je postajala veća, a oni koji su vodili istraživanje dodavali su stimuluse poput buke u saobraćaju, desenzibilišući mačke na zvuke iz stvarnog sveta. Poslednja faza treninga bila je izvođenje iste vežbe na otvorenom prostoru.

Međutim, očigledan je izazov koji se našao pred istraživačima. Mačke, bez obzira na to koliko su dobro obučene, nemaju jezičke sposobnosti, te ne mogu da se vrate iz špijunske misije i prepričaju svojim hendlerima ono što su čule.
CIA je ovaj problem rešila implantatima. Hirurškim postupkom u trajanju od sat i po stavio bi se mikrofon u ušni kanal mačke, izvor napajanja bio je u grudima, antena duž kičme. Hendleri mačaka mogli su da pošalju ton mački radi navođenja, a kada bi postigla cilj, mačka je mogla prisluškivati razgovor koji bi bio emitovan hendlerima putem radio-veze.

Naučnici su zamoljeni da stvaraju kiborge

Ipak, to ne znači da su dani u kojima se američka vlada bavila inženjerstvom sa životinjama prošli. Godine 2006, Pentagonova agencija za napredne istraživačke projekte odbrane zatražila je od naučnika da stvore kiborge. Uz podršku DARPA, istraživači sa kalifornijskog univerziteta „Berkli“ uspešno su stvorili kiborga, čijim su pokretima mogli daljinski da upravljaju. Oni su izvestili o svojim rezultatima u časopisu „Frontiers in Integrative Neuroscience“ u oktobru 2009. godine.

– Čini se da su naučnici sa „Berklija“ pokazali impresivan stepen kontrole nad letom insekata. Oni izveštavaju da mogu da koriste implantat za neuronsku stimulaciju mozga bube da pokrene, zaustavi i kontroliše insekta u letu – izvestio je „Vired“ u mesecu kada su ovi nalazi izašli. – Mogli su čak da kontrolišu okretanje insekta stimulišući bazalne mišiće.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi