Iako su benefiti joge za ljudsko telo poznati nekoliko hiljada godina unazad, njen dan se ne slavi dugo. Pored 21. juna kada se obeležava Internacionalni dan joge, na današnji dan, 22. februar, slavi se “World Yoga Day.”Ali pored slavljenja ove veštine, današnji dan ima i veliku društveno-angažovanu ulogu.
Učiteljica joge Samira Radši iz Berlina, pila je svoj subotnji kapućino, kao i obično, kada je došla na sjajnu ideju. Shvatila je da bi obeležavanjem ovog dana svi jogisti u svetu ujedinili snage i pomogli žrtvama kršenja ljudskih prava.
Ubrzo je podelila svoju ideju s prijateljem i kolegom Bjornom Viričom, krenuli su na posao i utemeljili Svetski dan joge 22. februara, prenosi sajt Days Of The Year.
Joga se sastoji od niza poza, meditacija, kontrole disanja, napjeva i drugih tehnika za pomoć pojedincima u izgrađivanju samoostvarenja, olakšavanja bilo kakve patnje i omogućavanju stanja oslobođenja. Baš zato, doživela je veliku popularnost tokom godine za nama koja je bila prilično izazovna.
Takođe, zbog toga je tradicija joge upisana na UNESCO-v popis nematerijalne svetske baštine u Aziji i Okeaniji 2016. godine.
Koje će sve dobrobiti ona doneti vašem telu, pogledajte u tekstu koji sledi.
Gipkost
Gipkije telo jedna je od prvih i očiglednih dobrobiti joge. U početku verovatno nećete moći mnogo toga da uradite, ali budete li uporni i redovni na treninzima vrlo brzo ćete početi da primećujete koliko toga možete da izvedete. Nestaće zatezanje i bolovi.
Snaga
Snažni mišići čuvaju nas od artritisa i bolova u leđima, a stariji ljudi sa većom mišićnom masom manje su skloni padovima. Osim toga, vežbanje joge pomaže kod pravilnog držanja tela. Loše držanje se može odraziti na mišiće i zglobove leđa, vrata i ramena. Ako ste stalno pogrbljeni, telo će poravnati inače prirodna zakrivljenja vrata i donjih leđa, što pak može uzrokovati bolove i degenerativni artritis kičme.
Bolja cirkulacija
Vežbe opuštanja podstaći će cirkulaciju, posebno u šakama i stopalima, pa stanice dobijaju više kiseonika. Venska krv usled pritiska napušta unutrašnje organe, a kad izađemo iz položaja u organe navire krv puna kiseonika. Inverzije, poput stoja na glavi, rukama i ramenima odlivaju krv iz nogu i karlicee prema srcu i dalje prema plućima gde uzimaju svež kiseonik.
Pojačan imunitet
Svaki put kad radimo vežbe joge, poboljšavamo drenažu limfe, limfni sistem se tada bolje bori protiv infekcija, uništava kancerogene stanice i ispira otrovni ćelijski otpad.
Niži pritisak
Imate li povišen krvni pritisak, joga bi ga mogla spustiti. Dva istraživanja upoređivala su kako na ljude sa hipertenzijom utiče položaj dubokog opuštanja i obično ležanje na kauču. Nakon tri meseca, jogijski položaj spustio je sistolni krvni pritisak (gornji broj) za 26, a dijastolni (donji broj) za 15. Što je pritisak bio viši, zabeležen je veći pad.
Manje stresa
Nadbubrežne žlezde izlučuju kortizol u ekstremno stresnim situacijama, što privremeno jača imuni sistem. Ostane li kortizol povišen i posle krizne situacije, može oslabiti imuni sistem. Kratak porast kortizola pomaže dugoročno pamćenje, ali hronično visok nivo oslabljuje pamćenje i može dovesti do trajnih promena u mozgu. Kako sprečiti stres ili ga barem smanjiti? Jogom! Duboko disanje i položaji koji se rade tokom časa joge opuštaju um i telo, a samim time i smanjuju stres i nervozu, prenosi Večernji.hr.
Instalirajte našu IOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs
Pročitajte još
