Žene su zahtevale da se muškarcima zabrani konzumiranje kafe jer ih ona pretvara u tračare

17.07.2021

14:50 >> 19:27

0

Autor: D. R.

I još nekoliko interesantnih činjenica o omiljenom planetarnom napitku

Žene su zahtevale da se muškarcima zabrani konzumiranje kafe jer ih ona pretvara u tračare
Profimedia

Mnogima od nas dan počinje šoljicom kafe. Turska, nes, espreso, svejedno je, samo da se razbudimo. Kafa je jedan od najpopularnijih napitaka na svetu, uglavnom je sipamo bez mnogo razmišljanja i to najčešće da bi nas okrepila, ali iza naše šoljice kafe krije se fascinantna istorija.

Spremite sada sebi jednu kaficu, zavalite se u fotelju i pročitajte 14 zanimljivih činjenica o kafi, a neke će vas sigurno iznenaditi.

Pročitajte još

1. Reč „kafa“ potiče od arapske reči „vino“. Reč „kafa“ koju danas koristimo potiče od arapske reči „qahwah“. Ono što je zanimljivo jeste da se ta reč prvobitno nije koristila za kafu, nego za vrstu vina čija se konzumacija povezivala sa gubitkom apetita. Qahwah je kasnije postao “kahveh” na turskom, a zatim “koffie” na holandskom, odakle i dobijamo englesku reč “coffee”.

Pixabay

2. Kafa datira iz 800. godine. Legenda kaže da su etiopljanski stočari, u pokrajini Kafa, u 9. veku uočili efekat koji kofein ima na njihove koze, koje kao da su „plesale“ nakon što su pojele plod biljke “Coffea”. Lokalni monah je potom napravio napitak od ove biljke i otkrio da ga noću drži budnim i tako je „rođena“ originalna šolja kafe.

3. Prvobitno, kafa se jela. Afrička plemena bi zrna kafe uvaljali u loj od životinja kako bi dobili energetske loptice.

4. Prema legendi, Onore de Balzak je pio 50 šoljica kafe dnevno kako bi mogao da ostane budan i da nastavi sa pisanjem. Isti broj šoljica kafe dnevno pripisuje se i francuskom filozofu Volteru.

Pexels

5. Godine 1932. Brazil nije mogao priuštiti da pošalje svoje sportiste na Olimpijske igre u Los Anđelesu, ali sinula im je kreativna ideja. Brod sa sportistima napunili su kafom koju su usput prodali.

6. Uzgajivači kafe pretežno gaje Arabiku, s obzirom na njen veoma raznoliki ukus, od cvetnih, citrusnih i jagodičastih, do orahovitih, karamelnih i čokoladnih nota. Iako manje popularan, tip Robusta sadrži više kofeina i ima poseban, oštar ukus. Opšte mišljenje obožavalaca kafe je da su obe vrste – Arabika i Robusta dobre po pitanje ukusa, samo je pitanje kako se kafa priprema i šta očekujemo od nje.

Profimedia

7. Žuti burbon nije vrsta viskija, već sorta zrna Arabike. Ukoliko ste negde naišli na “Žuti burbon”, verovatno ste pomislili da se radi o viskiju. Zapravo, u pitanju je sorta zrna Arabike, koju neretko nazivaju “pinot noir” u svetu kafe. Najfinije arabika zrno, sorte Žuti burbon, uzgaja se na 1.000 ili više metara nadmorske visine.

Karakteristika sorte, za razliku od klasičnog zrna arabike, upravo je u toj intenzivnoj, žutoj boji ploda koji ovu sortu čini jednom od najkvalitetnijih i najpopularnijih širom sveta. Obiluje toplim, orašastim, čokoladnim i karamel notama. Srednje jačine, uravnoteženog ukusa i pune arome daje balans svakom napitku.

Pexels

8. Danas Brazil uzgaja najviše kafe na svetu. Prema podacima Međunarodne organizacije za kafu, Brazil proizvodi otprilike trećinu svetskih zaliha, gotovo dvostruko više od drugoplasiranog Vijetnama. Etiopija je tek na četvrtom mestu

9. Industrija kafe zapošljava oko 25 miliona ljudi širom sveta.

10. Najskuplja kafa na svetu može koštati više od 600 dolara po kilogramu. Jedna od najluksuznijih sorti kafe, takozvana „kopi luwak“, potiče iz izmeta azijske cibetke palmašice, manjeg sisara koji podseća na mačku. Ovaj sisar jede zrna kafe, ali nije u stanju da ih svari, već se ona „obrađuju“ u njihovom digestivnom sistemu, nakon čega se prirodno izbacuju. To izlučeno seme zapravo predstavlja kafu nazvanu „kopi luwak“.

Pexels

Dobijanje ove kafe, kao što možete da zaključite, nije lak posao, pa samim tim ni jeftin. Kilogram pržene „kopi luwak“ kafe se kreće od 500 do 700 dolara, dok je sirovo zrno povoljnije, od 200 do 600 dolara.

11. Više ljudi je pokušalo da zabrani kafu. Davne 1511. godine vođe u Meki verovali su da je kafa podstakla radikalno razmišljanje i zabranili su njenu konzumaciju. Neki italijanski sveštenici iz 16. veka takođe su pokušali da zabrane kafu, jer su verovali da je ona „satanska“. Međutim, papa Klement VII toliko je voleo kafu da je ukinuo zabranu i kafa je ponovo bila u upotrebi od 1600. godine.

U drugoj polovini 17. veka, u “Peticiji žena protiv kafe”, žene u Velikoj Britaniji su pokušale da uvedu zabranu kafe svim muškarcima mlađim od 60 godina, tvrdeći da ih kafa pretvara u beskorisne leševe i da su počeli da tračare više od žena.

Pexel

Ponovo, u 18. veku švedska vlada proglasila je kafu, kao i pribor za kafu (šolje i posuđe), ilegalnim zbog navodnih veza sa buntovnim osećanjima.

12. U drevnoj arapskoj kulturi postojao je samo jedan način da se žena legalno razvede, a to je: Ako njen suprug ne pruža dovoljno kafe.

13. Finska je dom najvećih obožavalaca kafe. Prosečni odrasli Finac godišnje unese 27,5 kilograma kafe, prema podacima Međunarodne organizacije za kafu. Poređenja radi, prosečni Amerikanac unese svega 11 kilograma u istom periodu.

Pexels

14. Osobe koje piju kafu žive duže. Neka istraživanja povezala su umerenu konzumaciju kafe (oko tri do četiri šolje dnevno) sa dužim životnim vekom, kao i sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i Parkinsonove bolesti.

Pročitajte još

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti