Električni automobili i dalje nedostupni većini vozača u Evropi, Skandinavci posvećeni ekologiji

Dok Evropska unija zabranjuje dizelaše i benzince, mnogi vozači u zemljama sa nižim standardnom, pa i onima koje još nisu članice EU – kao što je Srbija – pitaju se kakva ih budućnost čeka i kada će moći da nabave električni auomobil.

Činjenica je da električni i plug-in hibridni automobili, dakle oni čije se baterije mogu dopuniti na punjačima, i dalje imaju visoke cene, pa su uglavnom privilegija vozača u zemljama EU sa većom ekonomskom moći, poput skandinavskih, piše revijahak.hr.

možda će vas i ovo zanimati

Upamtite ime Meri Anderson: Jednog jutra skočila je iz tramvajskog sedišta i vozaču razbistrila pogled

Kada će se situacija promeniti? Evo koliko su prosečno stari automobili na ulicama Srbije

Tamo je udeo u prodaji ove vrste vozila znatno veći nego, recimo, u Hrvatskoj ili baltičkim zemljama.

Da postoje velike razlike u prodaji električnih automobila i plug-in hibrida na području EU, pokazalo je novo istraživanje koje je sproveo ACEA (Udruženje proizvođača automobila u Evropi).

U analzi se jasno vidi da razlike u prodaji prate razliku u životnom standardu među zemljama.

Električni automobili i plug-in hibirdi činili su 10,5 odsto od svih novih vozila prodatih na području EU prošle godine. Istovremeno, njihov udeo je bio manji od tri procenta u čak 10 zemalja članica.

Analiza ACEA pokazuje da postoji direktna veza između potražnje za elektrificiranim automobilima i bruto nacionalnog proizvoda (BDP) zemlje po glavi stanovnika.

To znači da je cena i dalje važan faktor pri odlučivanju koju vrstu automobila kupiti.

Portugal – Izuzetak koji potvrđuje pravilo

Izuzetak od ovog pravila je samo Portugal, gde je tržišni udeo električnih automobila i plug-in hibrida dostigao 13,6 odsto u 2020. godini, uprkos činjenici da je ta zemlja jedna od onih sa relativno niskim prosečnim prihodima stanovništva.

U izveštaja ACEA navodi se koje su to zemlje sa najvećim brojem električnih i plug-in vozila, kao i BDP po stanovniku 2020. Pogledajte listu:

1. Švedska – procenat električnih i plug-in hibrida 32.2 odsto, BDP po stanovniku 45.610 evra

2. Holandija – procenat električnih i plug-in hibrida 25 odsto, BDP po stanovniku 45.790 evra

3. Finska – procenat električnih i plug-in hibrida 18,1 odsto, BDP po stanovniku 42.940 evra.

Sa druge strane, navedene su i zemlje sa najmanjim udelom električnih i plug-in hibridnih vozila:

1. Kipar – procenat električnih i plug-in hibrida 0,5 odsto, BDP po stanovniku 23.580 evra

2. Litvanija – procenat električnih i plug-in hibrida 1,1 odsto, BDP po stanovniku 17.460 evra

3. Estonija – procenat električnih i plug-in hibrida 1,8 odsto, BDP po stanovniku 20.440 evra

Kada je reč o našem regionu, pri samom dnu na četvrtom mestu je Hrvatska sa procentom električnih i plug-in hibridnih vozila od samo 1,9 odsto i BDP-om po stanovniku od 12.130 evra.

Uz to, pet zemalja sa najmanjom potražnjom za takvim automobilima takođe ima vrlo malo punjača – svaka od njih ima samo jedan odsto udela u punjačima u odnosu na čitavu EU.

Kako je u Srbiji

Dok je u EU do septembra 2020. godine bilo registrovano osam i po miliona električnih i hibridnih automobila, četiri puta više nego 2017, u Srbiji ima tek oko 4.000 vozila na električni i hibridni pogon, a razlog tome je mala platežna moć naših građana.
Zato je Vlada Srbije donela odluku da se u 2021. godini obezbede sredstva za subvencionisanu kupovinu elektro i hibridnih vozila i za tu svrhu izdvojeno je 120 miliona dinara kako bi se umanjili negativni efekti i smanjilo aerozagađenje.
Subvencije iznose od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od vrste vozila: 250 evra za mopede i lake tricikle, 500 evra za motocikle i teške četvorocikle, 5.000 evra isključivo za električna vozila i za vozila na hibridni pogon od 2.500 do 3.500 evra.
Zahtevi za podelu ukupno 120 miliona dinara za njihovu subvencionisanu kupovinu u 2021. mogu se podneti do 1. novembra. Uz pomenute probleme koje uslovnljavaju mali broj tzv. ekoloških automobila na našim putevima, Srbija ima i one uobičajene, svoje. Kod nas dalje nije rešen problem infrastrukture, onosno gotovo da ne postoji mreža za punjenje automobila, a lične punjače mogu da imaju samo ljudi koji poseduju privatne kuće jer ih je komplikovano instalirati na garažnom mestu u podrumu zgrade.

Slučaj Norveške

Na kraju treba dodati i da je Norveška, koja nije bila uključena u studiju, atipična na nekoliko načina – kao zemlja sa najvišim BDP-om i istovremeno pristupačnim cenama električnih i plug-in hibirda (u odnosu na ostale automobile) zahvaljujući brojnim poreskim olakšicama.

U Norveškoj je u septembru 2020. godine udeo električnih automobila u ukupnom broju registrovanih vozila iznosio visokih 79 odsto. Ponosni mogu da budu i Holanđani sa svojih 46 odsto udela, dok je u Srbiji taj procenat samo 1,7 odsto.

Zaključak je da, ako EU želi električnu mobilnost za sve njene članice, pred njom i proizvođačima automobila je veliki posao – učiniti električne automobile povoljnijim… Zasad su oni, uglavnom, igračke za bogate.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi