Kristina Liščević za 24sedam o igranju za Srbiju, plasmanu na SP, gitari, pevanju...

Muzika i rukomet – to su dva segmenta u kojima Kristina Liščević (31) potpuno uživa. Dok je na terenu trudi se da pruži sve što može na poziciji srednjeg beka, a kada je van njega svira, peva, piše pesme… Specifičan karakter joj je nekada bio prednost u sportu, nekada joj je mnogo odmogao, ali kako kaže s godinama joj je sve lakše da kontroliše burne emocije.

Na poslednjoj utakmici reprezentacije Srbije, koja je sinoć odigrana u hali na “Banjici”, pokazala je Kristina svoju kreativnu stranu. Podelila je nekoliko sjajnih asistencija koje su izazvale uzdahe kod malobrojnih predstavnika medija i srpske rukometne delegacije na tribinama. Naša selekcija je ostvarila pobedu protiv Slovačke i plasirala se na Svetsko prvenstvo, koje je na programu u decembru ove godine u Španiji, a Kristina je dan kasnije za 24sedam sumirala utiske.

– Mnogo smo radile da bismo ostvarile plasman na SP. Mnogo je bilo teže na prvoj utakmici protiv Slovačke, nego na drugoj. Kad je sistem novog selektora Uroša Bregara u pitanju sinoć nam je bilo sve malo poznatije, ali imale smo mnogo promašenih zicera. Svakako smo cilj ispunile, a smatram da će sve doći na svoje kada to bude najpotrebnije – ispričala je Kristina Liščević na početku razgovora za 24sedam.

Veliko slavlje posle trijumfa nad Slovačkom je dugo trajalo u SC “Voždovac”. Sa razglasa su se ređali hitovi…

– Jovana Risović, Sanja Radosavljević i Anđela Janjušević su birale pesme. Bitno je da bude dobar ritam, a one su sastavljale listu od pesama koje sve devojke vole. Imamo zvučnik, pa je bilo i u autobusu slavlje. Aktivne smo uvek kad je taj segment u pitanju.

Kristini je mesto na kome je održana utakmica probudilo najlepše emocije.

– Dugo sam u toj hali igrala za Crvenu zvezdu, tako da je poseban osećaj pri samom ulasku u nju. Jeste renovirana i drugačija nego ranije, ali Banjica je Banjica. Prelepo je tu igrati, jedino mi je žao što nije bilo navijača.

Pred ovu akciju srpsku ekspediciju je preuzeo Bregar, koga Liščevićeva poznaje od ranije iz Mađarske.

– Radila sam sa njim u Vacu, mogu da kažem da je pre svega dobar čovek. Veoma je posvećen, voli da analizira, ali i mnogo da radi. Dokle god nije siguran da smo mi nešto uvežbale i shvatile sto odsto, on će forsirati i ponavljati. Imam samo reči hvale. Sigurno da ćemo se u budućnosti bolje uklopiti, jer smo sada imali samo tri dana za treninge. Krenuću od sebe – bilo mi je teško da zapamtim sve akcije, jer imam deset u klubu, pa sad još deset novih u reprezentaciji. Kad se sve to skupi, onda bude haos u glavi. Mi smo bile fokusirane da što pre uđemo u taj novi sistem i trudile smo se da ispunimo zamisli trenera. Ovaj rezultat će nas podići i daće nam samopouzdanje, koja nam je nedostajalo posle neuspeha u Đeru.

Baš kao i svim članovima reprezentacije Srbije, i Kristini je propuštena prilika za odlazak na Olimpijske igre mnogo teško pala.

– Kad sam se vratila u Rumuniju, nisam mogla ni utakmice u ligi da igram normalno. Činilo mi se da više nemam razlog zašto da treniram. Sve vreme mi je samo to bilo u glavi i razmišljala sam zašto se uopšte mučim kada ispred mene nemam cilj – plasman na OI. Trebalo je vremena da dođem sebi… Naravno, rukomet je naš život i uvek ćemo igrati sa velikim motivom, samo je ova situacija bila specifična. Ni danas ne možemo da prežalimo. To nam je – što nam je. Nadam se da će dobiti šansu da odu na to takmičenje neke mlađe generacije, ili možda sa njima i neka od nas starijih. Ne znam koliko će ko moći još da igra, pa da ne ulazim u tako daleku temu.

Pričalo se u prethodnom periodu da Srbija ima veoma iskusan sastav i da će možda neke od devojaka uskoro završavati priču u nacionalnom timu.

– Ja ću za Srbiju igrati dokle god mi telo to bude dozvoljavalo. Reprezentacija je svetinja i tako će uvek biti. Sigurna sam da će devojke dokle god budu mogle da pomognu, biti tu. Možda se pre turnira u Đeru pričalo da kod nekog postoji želja da se oprosti na Olimpijskim igrama. Naravno da bi svakome to bio najlepši kraj. Ali, eto…

Vremena za odmor posle Slovačke nije bilo, Kristina je odmah posle utakmice krenula put Rumunije. Tamo je od 2019. godine i igra za Valčeu. Ove sezone je proglašena i za najbolju stranu igračicu u ligi.

– Poslednja sezona je veoma čudna, sve je komplikovano u Rumuniji zbog korone. Na početku su utakmice igrane turnirski, a posle su bila dozvoljena odlaganja. I onda su se ti mečevi nagomilali, pa sada imamo 15 utakmica u 15 dana. Ne prestaju igrači da se zaražavaju, a uz to se i povređuju. Neobično je i to što nema navijača, jer je ovaj klub poznat po ogromnoj podršci sa tribina. Pred nama je još nekoliko bitnih utakmica, na kojima želimo da izborimo plasman u Ligu šampiona naredne sezone.

Pre Rumunije, naša reprezentativka je igrala u Danskoj, Mađarskoj, Rusiji, Francuskoj i Makedoniji.

– Kad su navijači u pitanju, najlepše mi je u Rumuniji. Nezameljivi su, uvek su bile pune hale, preglasna podrška sa tribina. Veruju u nas i tu su i u porazu i u pobedi. A kad pogledam sa rukometne strane, onda mi je najviše prijao skandinavski stil. Bilo mi je prelepo u Danskoj. Ja sam poprilično emotivna osoba, veoma energična, a oni su potpuno suprotno – smireniji i samo traže rad, rad i rad. Disciplinovani su, ostaće u hali koliko god je potrebno, niko se neće buniti, svi su poslušni. Lako je bilo trenirati sa njima. Kad poludim, oni su tu okolo bili da me smire. Nisam onda imala razlog da budem nervozna…

Mentalitet koji ima mnogo je bliži ljudima s kojima se sreće u Rumuniji.

– I oni su mnogo energični, nekad je to dobro, nekad ne. Mene je ranije mnogo toga znalo da izbaci iz takta i onda se dešavalo da idem na meču iz greške u grešku, samo zbog te nervoze. Međutim, s godinama se to promenilo. I kad sam besna, ne dozvoljavam sebi da to utiče na moju igru.

Pročitajte još

“Biće još prilika za Olimpijske igre, da ne mislim tako, ne bih bila sada ovde”

“Spremna sam u svakom trenutku da se povučem i mlađima prepustim mesto”

Arpad Šterbik za 24sedam: Kad podvučem crtu, vidim da nisam džabe igrao rukomet…

Kristina je van terena pronašla izduvni ventil – a to je muzika.

– U Rusiji sam kupila prvu gitaru, ali se tamo nisam još mnogo zadržala. Posle sam u Danskoj mnogo vremena provela u gledanju dokumentaraca kroz koje sam učila kako se svira koji akord. Onda sam pomalo uspela da naučim u isto vreme da sviram i pevam. Glavni krivac što sam snimila pesmu je moja drugarica, koja je želela da me snimi, ali ne dok pevam tuđu numeru. Ona se bavi inače filmom i od nje je sve krenulo. Prvu pesmu sam napisala na španskom. Onda me je ona naterala da odem u studio i stvarno je snimim. Pomogli su mi ljudi, do kojih smo došli preko navijača. U Rumuniji se baš voli rukomet i svako želi da pomogne kada čuje da se bavimo tim sportom. Bukvalno bi skidali zvezde sa neba…

Tako je počela jedna nova karijera Kristine Liščević.

– Oni su sada moja porodica. Volimo da radimo zajedno, ja dođem sa idejom, a oni sve to ukrase i naprave da bude prelepo. Smiruje me muzika i tu opuštam glavu od rukometa. Baci me u neki drugi svet, gde se osećam opuštenije. Imam tri snimljene pesme i još dve u pripremi. Nekada nije baš vreme da se nešto objavi, zavisi od utakmica koje imam, pa onda čekam pravi trenutak. Svakako je rukomet moj prioritet, a muzika hobi – zaključila je Kristina Liščević na kraju razgovora za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi