Potresno - Trener Srbije ispunio očevu poslednju želju: Herojska borba uz neizmernu tugu
U trenutku kada je izgubio najbližeg, ostao je uz reprezentaciju i osvojio medalju, za njega
Nekadašnji srpski igrač, a sada član stručnog štaba reprezentacije, Čačanin Marko Marinović doživeo je porodičnu tragediju neposredno pre polaska u Pariz na Olimpijske igre.
Njemu je na dan polaska u Francusku preminuo otac. Nije želeo da javnost to zna, a nije otišao ni na sahranu – po želji oca, koji je hteo da mu sin bude uz Srbiju i uradi sve da tim uspe na takmičenju.
Popularni "Malina" je ostao u stručnom štabu Svetislava Pešića i radeći u timu ispunio je još jednu veliku očevu zemlju – osvojio je medalju sa reprezentacijom.
- Otac mi je preminuo na dan kad smo odlazili u Lil. Ja porodicu izdržavam od 15. godine, tako da su svi oni nekako živeli i žive moj život – rekao je Marinović za Meridiansport.
Pročitajte još:
Odmah je nastavio u emotivnom tonu:
- Moj otac je jarko želeo da budem tamo, sa reprezentacijom. Morao sam to da mu ispunim. Nekako sam se samo molio da osvojimo medalju, da bi onda sve to vredelo. Na kraju nas je i Bog pogledao, uzeli smo medalju. Njegovu medalju. Za njega sam sve to radio. I… Mislim da je baš vredelo.
Javnost nije znala, ali njegove kolege jesu. Oni su mu pružali utehu i razgovarali sa njim, što Marinoviću mnogo znači:
- Teško je, ali kada smo već došli do toga… Da nije bilo tih momaka… Oni su mi, kao i ceo staf, pomogli da ne mislim o tome. A izgubio sam oca. Stiže me sada polako, ali na kraju - vredelo je. Za njega je sve. A on se verovatno negde gore smeje i priča mi. Verovatno bi me sada zvao i pitao, posle utakmice sa Amerima: "Pa kako ste ono izgubili?" – pričao je Marinović, boreći se sa tugom, prenosi Meridiansport.
Što se tiče samog turnira…
- Hteli smo medalju. To nam se i ostvarilo. Da li je moglo bolje? Moglo je. A možda i nije. San svakoga, ne samo sportiste, jeste da ode na Olimpijske igre. Generacija iz Rija je uzela srebro, a ovo je sada relativno nova ekipa koja je napravila isto sjajan rezultat. Ekipa je odigrala epsku utakmicu protiv Amerikanaca. Koliko ja znam, a znam od 1992, niko nije bio toliko lako i blizu protiv takve velesile i ovakvog tima. Nikolu Jokića, svemirca i superstara, pratila je četa od 11 drugara i nedostajalo je malo koncentracije, sreće, snage da pobedimo najjaču košarkašku ekipu svih vremena. Meni su 1995. bili uzori Đorđević, Danilović, Divac, Paspalj… a sada će našoj deci to biti Jokić, Bogdan, Aleksa…
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari