Jovana i njen verni drug Čips: Posle svake vožnje kažem mu „bravo“ i tapnem ga po krovu

Ljubav između njih rodila se pre pet godina.

Upoznali su se preko društvenih mreža, kako to danas često biva i povezali već na prvi pogled. Ona je Jovana, njemu je ime Čips.

Upoznajte ih.

 

Tablica koju je imao kada ga je kupila bila je PI 001 ČS.
Potom se ime samo formiralo – ČIPS 001. 

 

Na skupove Fića, naša sagovornica Jovana Stojiljković išla je mnogo pre nego što je mogla da pomisli da će sebi moći da priušti jednog.

– Igrom slučaja, nakon godina putovanja po svetu i građenja karijere u inostranstvu, ta podsvesna želja uvek je bila u meni, da bi se kasnije pretvorila u aktivno pretraživanje oglasa i na kraju kupovinu mog drugog auta po redu, a prvog oldtajmera.

Osluškuje i motri na svog vremešnog prijatelja, odgovara na sve njegove potrebe, a on joj uzvraća odanošću.

– Sluša on mene, slušam ja njega. Malo više moram da slušam ja njega jer je mnogo stariji i moram da motrim na njegovo opšte stanje. Osluškivanje, njuškanje i osećanje bilo čega neobičnog je ključno za otkrivanje nekog malog problema koji bi mogao da preraste u veliki, ako se na vreme ne sanira.

Verni drug je nikada nije izdao, bez razloga.

– To se desilo svega par puta do sada, i svaki put je to donekle ili potpuno bilo očekivano, zbog postojećih manjih kvarova ili zastarelih delova zrelih za zamenu. Nikada mi na dalekom putu nije napravio problem, jer se za dalek put dobro pripremimo.

Više od svega, Jovana voli Čipsov „karakter“.

– Ta neobjašnjiva harizma koju ima i koja izaziva radost u ljudima kada je u blizini, njegova veličina u pričama i srcima ljudi iako je tako mali auto, kao i osećaj posedovanja nečeg posebnog, što ne može baš svako da ima.

Reakcije na Jovanu i njenog Čipsa retko izostaju.

– Ljudi često prilaze ako ga vide na parkingu, na ulici, ispred prodavnice, da popričaju, da pitaju, slikaju, razmene neka svoja iskustva.
Osećanja su pomešana, nekada vidim starijeg čoveka kako plače i briše suze dok gleda auto, a pored njega dete od svega par godina uzvikuje „deda, Fića, Fića“ i radosno skakuće kao da je video heroja iz crtanog filma.

Čovek ne može da se ne zapita kakve sve uspomene ili priče u ljudima budi taj auto.

– Kada nas vide u saobraćaju ili u prolazu, ljudi mahnu, dovikuju, javljaju se. Neretko pitaju da li je na prodaju, koje je godište, požele da me služi još 100 godina.

Pročitajte još:

Predeo slikan vinom: Sanja Janković stvara umetnička dela uz pomoć pića bogova

Čips je ravnopravan član Jovanine porodice, ali i društvenih mreža. Kada bi znao da govori imao bi šta da ispriča.

– Možda bi nekome pričao kako ga zimi pokrivam ćebetom iako je u garaži, ili kako mu posle svakog dana punog vožnje kažem „bravo“ i tapnem ga po krovu, ili bi rekao da ga ponekad pitam naglas zašto me maltretira, kad odbija saradnju. Uglavnom, mogao bi da vam ispriča kako pričam sa njim vrlo često, ali i ko zna kakve još priče koje je ispisao sa svoja četiri točka za svojih prvih četrdeset godina pre nego što je došao kod mene. Neke stvari je lepo i prepustiti mašti.

Jovana voli i čuva stvari koje sećaju na detinjstvo, a fića je sasvim sigurno jedan deo toga.

– Igre koje smo igrali kao deca, slikovnice koje smo bojili, mamine kapute iz Trsta, tetkine ploče, dekine alate za popravku njegovog Fiće i Tristaća, “Ne ljuti se čoveče” koji smo igrali porodično mi, a pre toga naši roditelji kad su bili mali,  sitnice koje sačinjavaju priče koje su nam prepričavali roditelji, a mi sada stvaramo neke svoje, naizgled potpuno drugačije od njihovih, a zapravo ne toliko različite.

Svi jugonostalgičari ljubomorno čuvaju uspomene na minule godine i u jednom se slažu.

– Drugi automobili se voze, a fića se voli, kaže Jovana.

Pročitajte još:

Borin muzej na točkovima: Uvek postoji onaj jedan model o kome sanjam

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi