Sudbina je htela da u Travniku pronađu ljubav, a u Beogradu dom! Alesandro i Alma su zbog jedne stvari odlučili da zauvek ostanu u Srbiji

Životna priča Alesandra Gramelinija i Alme Kurić mogla bi poslužiti kao scenario za dobar romantični film.

Ali mu je prethodila prava drama.

 - Moja prva žena je Italijanka koja je radila za jednu nevladinu organizaciju u Novom Travniku u Bosni i Hercegovini. Kada sam joj došao u posetu zatekao sam je sa drugim muškarcem, nekim Amerikancem – navodi Alesandro za 24sedam.

Svako je otišao svojim putem, ali spletom okolnosti koje samo život ume da izrežira, ispostavilo se u istom gradu.

 - Dobio sam poslovnu ponudu od jedne nevladine organizacije iz Bolonje da ostanem u Bosni i radim za njih. Prihvatio sam i ostao u Travniku – kaže Gramelini.

24sedam/Goran Sivački

U ovom malom mestu u srcu Bosne, u kome se manje-više svi znaju, počinje novo poglavlje Alesandrovog života, sada sa Almom u glavnoj ulozi.

 - Kada sam je ugledao, kao da me je udario grom! Počeo sam sa cvećem i romantičnim večerama, radio sam sve što je potrebno da je osvojim - kaže Sandro, kome se upornost isplatila, jer...

 - Iako je, kada se pojavio u gradu, bio interesantan svim devojkama, izabrao je baš mene. U to vreme nisam verovala ni našim momcima, a kamoli strancima. U početku me je nervirao, ali i ubrzo uverio da su sve to samo predrasude i da u stvari ja za njega treba da se borim - iskrena je Alma.

Posle „ljute“ borbe, sudara različitih mentaliteta i suprotnih karaktera, sumnji porodica, pobedila je travnička romantika.

Privatna arhiva

Sudbina je htela da u Travniku pronađu ljubav, a u Beogradu dom.

 - Zbog druženja sa prijateljima koje smo stekli radeći kao humanitarci, često smo dolazili u Beograd i vrlo brzo se u ovaj grad zaljubili. Ali i primetili da ovde nema mnogo pravih italijanskih restorana.

Bila je to šansa za njihovu buduću malu manufakturu.

 - Beograd je grad po našoj meri i želeli smo da u njega prenesemo tradicionalna italijanska jela koja bi se pravila od originilanih italijanskih sirovina. I tako je i bilo.

Privatna arhiva

Sa sobom je „doneo“ italijansku tajnu, u srcu starog dela grada otvorio restoran „Eatalian“ i postao pravi srpski domaćin.

 - Odomaćio se poprilično, čak više nego ja - kaže nam Alma. - Prihvatio je srpski način života, mentalitet ovih krajeva, ali i sve praznike. U našoj kući slave se i katolički i pravoslavni Božić, Uskrs, obe Nove godine, Bajram.

Ali je prilično apsurdno da ni u jednom od njih ne može da uživa onako kako bi želeo.

 - Za moj katolički Božić ovde svi rade, za pravoslavni Božić niko ne radi, ali ga ja ne mogu osećati na isti način kao vi - iskren je Alesandro.

24sedam/Goran Sivački

Suština je da se u ovoj porodici niko nije odrekao onog svog, već su prihvatili sve razlike, kulturu i veru onog drugog, živeći na nekom trećem mestu.

 - Mislimo da je pravo bogatstvo živeti u mešovitom braku, u zajednici s više religija i običaja.

Na kraju saznajemo da u „borbi“ između pice i pite u kući Gramelini/Kurić pobeđuje pasta, na bezbroj načina.

Privatna arhiva

Bila je ovo priča o dobrom ukusu. I kada je najteže u životu ona kaže - hvala bogu da nije gore, a on ipak dodaje malo pesimizma.

Specijaliste za miris i ukus, Almu i Sandra ostavljamo da nastave da „uče“ svoje goste nepisanim italijanskim pravilima gastronomije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi