Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice

Beograd danas slavi dan kada je oslobođen u Drugom svetskom ratu i to je dobra prilika da se podsetimo kako je Duško Radović pričao o našem glavnom gradu:

-Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.

Ali zaboravljamo koliko je Duško voleo Beograd i kako ga je opisivao:

-Svakoga jutra malo crveno sunce iskoči kao zapušač iz boce i na Beograd se prolije srebrna tečnost svetlosti. Senke beže, pokušavaju da se spasu ali ih svetlost juri sve dok ih ne potopi.

Beogradske reke su bile često u njegovim pričama:

-Sava i Dunav pružili su se kao krojački santimetri. Uzimaju meru Beogradu za zimu, za ono lepo i belo perje i paperje kome smo gotovo zaboravili ime.

No, nije mu baš uvek izgledao dobro:

-Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.

Najslikovitiji je opis beogradskih ulica:

-Na beogradskim trgovima postrojili se automobili, kao za smotru. Uniformisano lice staje ispred stroja i viče: Pomoz’smog, junaci! Automobili uglas odgovaraju: Smog ti pomogao! I tako dalje, u tom smislu: Ubio te smog! Smog je spor, ali dostižan! To nas smog kažnjava! Videćeš ti svoga smoga! Smožju ti majku! Smog te molovo! Budismogsnama!

I tadašnjeg Bulevara:

–Bulevar revolucije i ovog jutra teče nizbrdo. Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro.

Znao je čika Duško i da kritikuje Beograđane:

-Beograd nam je prljav. Beograđani, kao Ivica i Marica, ostavljaju tragove za sobom da bi po njima umeli da se vrate kućama. Na svakih pedeset metara po jedan trag. Ako znate šta puše i od čega boluju, lako biste ih mogli naći.

Jer:

-Sve je više Beograda i Beograđana, biće teško. Mnogo je više onih koji su stekli prava, a manje onih drugih, koji imaju obaveza. Prava se stiču rođenjem, a obaveze mnogo kasnije.

I zato je upozoravao:

-Ustanite bar jednom malo ranije, da vidite beogradske ranoranioce. Najteži poslovi u Beogradu rade se na početku dana a najlakši i najlepši na kraju, kad ranoranioci spavaju.

Još tada je Duško Radović primetio da se Beograd sve više gradi:

– Jedan mali Beograđanin, sa visoke mansarde u centru grada, pitao je mamu – kada će i oni imati kuću na zemlji. U Beogradu je sve manje kuća na zemlji. Beograd se potrpao u liftove i krenuo uvis.

Ali je znao da iskritikuje:

-Beograd se priprema da proslavi još jednu godišnjicu oslobođenja. Tim povodom, biće amnestirana još jedna grupa urbanista i arhitekata koji su radili loše, ali ne namerno, već zato što nisu umeli bolje.

I da da neki predlog:

-Beograd bi mogao otvoriti školu za seljake. Da ugledni seoski domaćini predaju jednostavne i razumljive seljačke predmete. Da odvadimo malo besposlenog gradskog naroda i vratimo selu. Da sačuvamo što više ljudi, dok ne prođe ova civilizacija.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi