Mina i Slobodan u Kanadi ni od čega napravili raj: Danas sa porodicom slave Uskrs

Ja sam Mina Ćirić, majka troje dece, supruga sjajnog muža Slobodana i ćerka najboljih roditelja. Možda je najjednostavniji način da opišem svoj život kroz svoje uloge koje obožavam, kaže ova mlada uspešna poslovna žena koja živi na relaciji Beograd-Toronto za portal 24sedam. Sve uloge gde sam ja glavni akter su podjednako bitne i svaka dobija najbolje od mene. 

Privatna arhiva Mina Ćirić

Mina se sa mužem i decom preselila u Toronto 2015. godine, ali je od rođenja vezana za Kanadu.

Moj otac je živeo u Torontu od 1982. godine do devedesetih, kada se vratio u Beograd i osnovao pejdžing kompaniju. I nakon toga je bio dosta vezan za Kanadu, tako da sam ja jedan period svog odrastanja provela tamo. Čak sam i poslednje dve godine srednje škole završila u Torontu. Kada sam se udala, ideja o preseljenju se rodila, ali se ta ideja krčkala u nama oko 3 godine, dok konačno nismo presekli i doneli odluku. Nije postojao konkretan razlog i potreba, samo želja za promenom i nečim novim i možda većim.

Privatna arhiva Mina Ćirić

Kada smo tek došli u Toronto, nismo znali u kom pravcu će otići naše karijere. Suprug je završio ekonomski fakultet, ali ekonomija Kanade i Srbije se mnogo razlikuje, ali još važnije je to što ekonomija nije njegova strast. Nije bolo lako ali smo rešili da krenemo od nule i istrajemo.

Jako mi je nedostajao Beograd, moji ljudi, rituali i poznata mesta. Kada smo tek došli u Toronto živeli smo u iznajmljenoj sobi, nismo imali kola, nismo poznavali ljude,u početku je samo suprug radio i to po ceo.Oduvek voleo da gradi i rukama stvara, pa je rešio da se oproba u građevini. Krenuo je kao pomoćni radnik.Pet godina kasnije, dobili smo još dvoje dece, otvorili našu firmu, kupili stan i kola, i sada oboje radimo ono što iskreno volimo.

U samom otvaranju firme, postavljanju standarda i procedura, komunikaciji, vođenju i operativi sam mu pomogla ja. Građevina u Torontu je jako perspektivna grana, jer grad raste iz dana u dan. Mogu sa ponosom da kazem da klijenti obožavaju da rade sa nama jer nudimo izvanredan kvalitet i pouzdanost zajedno sa osmehom. Najveća vrednost naše kompanije su ljudi.

Privatna arhiva Mina Ćirić

Ono što sam iz ovoga naučila jeste da moramo da damo sebi vremena. Svi mi želimo da se stvari dese preko noći: uspeh, rešenja, napredak. Ali svaka promena zahteva vreme. U tim izazovnim trenucima mi je najviše značila moja porodica, suprug i sin. Znali smo zbog čega smo došli, gde želimo da stignemo, i da je to samo faza života koja će proći. Imali smo cilj i zajedničku viziju, bili smo podrška jedno drugome i, što je još važnije, bili smo svesni da je to samo jedan korak bliže cilju. Na kom god mestu da se trenutno nalazimo u životu, to nije nešto finalno što nas definiše. Uvek postoji način da uz prave korake stignemo tamo gde želimo.

Koja je razlika između Kanade i Srbije?

Obe zemlje imaju svoje prednosti i nedostatke, i smatram da je isto svuda na svetu. Ne postoji zemlja gde je sve idealno, ali život i nije zamišljen da bude idealan, jer kroz izazove i greške učimo, rastemo i napredujemo. Ti momenti nas guraju da prevazilazimo sebe. Iskreno smatram da ako si ti dobro sam sa sobom, svuda na svetu će ti biti dobro. Kroz PAS$ION menadžment koji živim i radim, a svako slovo ima svoje značenje, naučila sam da koristim okolnosti na najbolji mogući način i da izvučem najbolje za sebe i svoju porodicu iz sistema u kom se nalazim.

Ako je to poslovna prilika i dobra edukacija, a manje vremena sa prijateljima, stavljam fokus na stvaranje i edukaciju. Kada sam u mogućnosti da provodim vreme sa prijateljima u Beogradu, trudim se da uživam u svakom trenutku i da odmaram što više. Na kraju dana, velika produktivnost zahteva i duboki odmor. Najbolji rezultati se postižu kada se periodi visoke produktivnosti smenjuju sa periodima dubokog odmora. U suprotnom bismo pregoreli, a tada nismo dobri ni sebi ni okolini.

Koliko je teško sačuvati svoj jezik i tradiciju daleko od svoje zemlje?

Da li ćemo sačuvati jezik i tradiciju zavisi isključivo od nas, kao i sve u životu. Mi između sebe i sa decom komuniciramo na srpskom jeziku i veliki broj naših prijatelja u Kanadi je iz Srbije.
Slavimo praznike koje volimo i koji nam donose radost. Moja baka je bila monahinja, tako da sam ja tokom odrastanja mnogo vremena provodila u manastiru Ravanica na Fruškoj Gori. Tamo smo slavili praznike, pomagali oko domaćinstva, crkve, bašte i životinja, pričali i igrali se.

Privatna arhiva Mina Ćirić

Obožavala sam da odlazim tamo, a iako mi baka više nije živa, i dalje svaki vikend odlazim u isti manastir sa svojom decom kada smo u Srbiji. Svaki praznik u meni probudi lepa sećanja, ljubav i radost i volim da ih slavim. Isto učim i svoju decu, da cene čudo najjednostavnijih zadovoljstava u životu i da se raduju malim stvarima koje imaju i rade svaki dan. Osmeh ne košta ništa, ali vredi mnogo, i zaista se trudimo da svaki dan idemo kroz život sa osmehom na licu.

Privatna arhiva Mina Ćirić

Uskrs uvek provodimo u krugu porodice i prijatelja

Petkom obavezno farbamo jaja i u tu aktivnost su uključeni svi ukućani. Obožavamo da gledamo ko je kako oslikao jaje i da čujemo priču i ideju koja stoji iza svake slike, a onda sa nestrpljenjem isčekujemo nedelju, posebno deca koja se jako raduju momentu tucanja jajima. Zajednički doručak nedeljom je obavezan, a kao i svaki dan, trudimo se da se što više smejemo, sećamo lepih uspomena, prethodnih praznika i anegdota.

Često maštamo i pričamo šta ćemo sve postići do sledećeg Uskrsa i na koji način ćemo još više obogatiti naše živote. Još jedna jako lepa navika u našoj porodice je što se svako veče pomolimo i zahvalimo Bogu na svemu što imamo u životu, pre svega na zdravlju, radosti i ljubavi koja nam preliva srca.

Kako ste se porodično uklopili u Torontu? Deca, škola, promena okruženja?

Nučila sam  da su promene jedine izvesne u životu i da su dobre za mene, a to znanje sam prenela i svojoj decu, tako da je nama uklapanje u novi sistem prošlo lako. Sistem nas generalno stavi u kalup od samog rođenja: isti stan, ista škola, ista prodavnica, isti ljudi.

Većinu ovih stvari ni ne biramo sami, već su to izbori naših roditelja. Zbog ovakvog načina odrastanja nam bude teško da menjamo stvari u životu i istražujemo nepoznato. Prirodno imamo strah od nepoznatog.

Par izazovnih situacija u životu su me naučile da prevaziđem ovaj strah i da uvek slušam svoje srce. Kada smo došli u Toronto stavili smo fokus na istraživanje grada, šetnje po kanadskim šumama koje su predivne, nove atrakcije, plaže,isprobavanje ukusa i hrane sa svih krajeva sveta. U početku smo bili više okrenuti jedni drugima,kasnije je usledilo i upoznavanje novih ljudi.

Da li vam nedostaju prijatelji i porodica iz Srbije?

Kada smo došli u Toronto, nismo poznavali mnogo ljudi, ali vremenom je taj broj postajao sve veći. Zapravo, dok god smo bili nostalgični i više patili za Srbijom i prijateljima nego što smo se trudili da upoznamo nove ljude, ništa se mnogo nije menjalo u našim životima. Kada smo napravili taj prelaz u glavi i dali pravu i iskrenu šansu Kanadi, energija nam se promenila, i u život su počeli da nam dolaze sjajni ljudi. Sada sa zadovoljstvom mogu da kažem da imamo genijalan krug prijatelja i u Torontu i u Beogradu, i jako sam srećna zbog toga.

Koliko je teško biti sam sa decom kada nemate pomoć rodbine i prijatelja?

Nikada se nisam oslanjala na druge u životu, tako da sam zaista sa lakoćom podizala decu u Torontu. Sa te strane mi je moja samostalnost bila od jako velike koristi. Sa druge strane, to je i veliki teret, jer jako mnogo stvari preuzmete na sebe koje vam troše energiju. Ono što mi je u periodu kada su deca bila mala najviše nedostajalo bilo je vreme da se posvetim svom ličnom razvoju i poslu, tako sam od skoro napokon shvatila da ne moram sve sama i počela da tražim pomoć od ljudi oko sebe. Sve je stvar prioriteta i dobre organizacije što sam kroz moj posao naučila.

Da li planirate da se vratite u Srbiju?

Jako je teško izvagati da li se vratiti u Srbiju ili ostati u Kanadi. Stilovi života su potpuno različiti. Trenutno smo u fazi da nam podjednako prijaju oba sistema, i u skladu sa tim smo napravili životnu dinamiku, tako da provodimo par meseci u Beogradu i par meseci u Torontu. U Beogradu mi najviše prija vreme sa porodicom i prijateljima i veća sloboda koju imaju deca.
Fokus stavljam na druženja i odmor. U Torontu volim svoj mir, dosta vremena provodim sama sa sobom, i veći fokus stavljam na posao i produktivnost. To je deo mog života koji me u velikoj meri ispunjava i sve što radim, radim iz čiste ljubavi i uživanja. Moj posao je moja strast. Verujem da je jedini način da budemo iskreno srećni i uspešni onda kada živimo svoju strast i svrhu, i tada život postaje lakoća.

Privatna arhiva Mina Ćirić

Kako vidite sebe za deset godina?

Da moj koncept  PAS$ION menadzment dođe do ljudi širom sveta i da budem sve bolja u tome. Ovaj koncept služi ljudima od 7 do 77 godina, gde god na svetu da se nalaze. Ljudi postaju sve svesniji da je ulaganje u sebe na bilo koji način, najsigurnija i najisplativija investicija. Sve može nestati u sekundi, sve što ste ikada napisali, sve što ste ikada sačuvali, sve što ste ikada stvorili, svi vaši ugovori, crteži, planovi, proračuni, sav novac koji ste zaradili, apsolutno sve. Ali ono što imate u sebi, vaše znanje i iskustva, vaši kvaliteti, snage, vrednosti, svest – to su stvari koje nikada ne mogu nestati. I kada idemo kroz život oslanjajući se samo na ono što imamo u sebi, nemamo šta da izgubimo, zar ne? Kada su nam najmilji živi i zdravi, e onda je zaista život lep.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi