Zašto zgradu bez krova u Savamali zovu „Španska kuća“?

Jednu zgradu u Savamali, koja danas ne izgleda ni malo reprezentativno, svi zovu „Španska kuća“. Nalazi se u Ulici braće Krsmanović 2 a početkom XX veka, nedaleko od nje se nalazila luka i tu su pristajali brodovi iz cele Evrope.

U to vreme bila je jedna od najreprezentativnijih zgrada u Beogradu. Bila je to zapravo palata, sa podrumom, prizemljem i spratom.

Odgovor, zašto ovu zgradu od koje su ostali samo zidovi, zovu „Španska kuća“ potražili smo od Vlade Milića, autora knjige „Istorijski azbučnik Savskog venca“. Ode njega saznajemo čemu je sve služila ova zgrada:

-Španska kuća podignuta je 1880.godine i njena namena je često menjana. Bila je carinarnica, skladište, Srpsko brodarsko društvo je tu imalo sedište, pa onda Muzej rečnog brodarstva, banka, gvožđara…

Ništa od ovoga nema baš puno dodirnih tačaka sa Španijom da bi kuća nosila takav nadimak ali nam Vlada Milić daje objašnjenje:

-1915.godine Evropom je harao pegavi tifus. Tada je u zgradi bila smeštena carinarnica. Kako je Beograd u to vreme bio pod okupacijom Austrougarske, vlast je odredila u toj zgradi nekoliko prostorija u koje će biti smeštani putnici za koje se sumnjalo da su oboleli od ove bolesti. Kada je krajem Prvog svetskog rata buknula epidemija poznata kao španska groznica ili španski grip, tada je cela zgrada pretvorena u karantin. Građani su je zbog toga prozvali „Španska kuća“.

Tokom Drugog svetskog rata ova zgrada je imala još jednu tužnu namenu. Ovaj objekat je tokom nemačke okupacije bio neka vrsta sabirnog centra gde su dovođeni Jevreji kako bi bili registrovani a potom prebačeni u logore ili pogubljeni.

Nakon Drugog svetskog rata pa do početka XXI veka, zgrada je promenila nekoliko zakupaca koji su imali nameru da je renoviraju ali se uvek pojavljivao problem novca. Prvo je to pokušalo preduzeće Jugoslovensko rečno brodarstvo koje je imalo nameru da tu napravi Muzej brodarstva.

Potom se pojavio investitor koji je želeo da od „Španske kuće“ napravi hotel i tada su uklonjeni svi unutrašnji elementi. Ostali su samo goli zidovi, koji i dan danas tako stoje. Jedan od razloga koji se spominju u vezi odustajanja je da su se pojavili naslednici koji potražuju vraćanje imovine.

Gete institut je 2012.godine, u zgradi bez krova, vrata i prozora, pokrenuo jedinstven projekat, nazvan Urban inkubator. Ideja je bila da se u ovom prostoru održavaju kulturne manifestacije ali se od ideje odustalo posle dve godine.

Poslednjih godina postojalo je još nekoliko ideja o obnovi ove zgrade ali, nažalost, do toga još nije došlo.

Pročitajte i ovo:

Dve iste fontane krase Beograd i Zagreb

Ban, labudovi, baba Jula… Nazivi beogradskih brda kriju zanimljive ličnosti i događaje

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi