Vladari koji su diktirali modu: Cezar uveo široke toge, a lepa Eleonora povez za vrat sa velom

Stilove odevanja u prošlosti nametali su uvek oni najvidljiviji, dakle, vladari i njihova svita. Uz to, i društvena i politička zbivanja i pokreti uticali su na način odevanja. Nakon velikih ratova i ekonomskih kriza, u pravilu sledi razdoblje jednostavnosti i funkcionalnosti, a potom se ljudi opet zažele raskoši. 

Istorijske ličnosti su osmišljavale odevne predmete kojima su prikrivale telesne nedostatke, a ostali su ih, bez puno razmišljanja, sledili, piše "Slobodna Dalmacija". 

Pixabay

U vreme Julija Cezara, muške toge su bile veoma jednostavne i prilično uske. Cezar, veliki vojskovađa, nije bio ni lep ni zgodan. Bio je proćelav i mučile su ga proširene vene na nogama. Zbog toga je počeo da nosi široke, raskošno nabrane i lepršave toge. Čizme zbog vena gotovo nikada nije skidao. Stajling mu je bio veoma promišljen - želeo je da ostavi utisak ležernosti i nesputanosti i da se izdvoji iz mase. Stariji senatori i ugledni građani su se ljutili, a svi ostali su ga sledili.

U XII veku, jedna od najmoćnijih žena u Evropi bila je Eleonora, vojvotkinja Akvitanije, koja je udajama postala prvo francuska pa onda engleska kraljica. O njenoj lepoti trubaduri su pisali pesme, a onda su godine ostavile traga na njenom licu.

Opazivši da su joj se obrazi i vrat opustili, kraljica smišlja modni dodatak - povez koji pridržava vrat i kopča se na temenu, a preko toga se stavlja veo. Tom jednostavnom vrpcom podižu se konture lica, a tu modu prihvataju i dugo zadržavaju žene iz svih društvenih slojeva. Eleonora je sa svojim povezom ovekovečena i na grobnici u kojoj počiva, a neke kaluđerice ga nose i dan-danas.

Profimedia

U Eleonorino vreme ni muškarci nisu zaostajali u isticanju po odeći. Tada su u modu kod plemstva ušetale čizmice s veoma dugačkim i šiljastim vrhom, pa su se gospoda saplitala ili taj "špic" privezivala za gležanj. Ali ono što ih je na prvi pogled delilo od običnog naroda bili su fini materijali i boje. Posebno boje, jer su pigmenti bili skupi, a omiljena je bila šarena odjeća.

Ali kada je počeo da jača građanski sloj, bogati trgovci i majstori i njihove žene i ćerke počeli su da se odevaju slično kao vlastela. 

Zbog toga su usledile zabrane. Zakonom se propisivalo ko sme da nosi određenu vrstu krzna ili određenu boju, a za plemstvo su ostajale rezervisane crvena i ljubičasta. Takva praksa postojala je i u starom Rimu, kada je samo car smeo da nosi ljubičastu togu izvezenu zlatom.

Srednjovekovni građani su se bunili jer nisu mogli da kupe i nose ono što žele za svoj novac. I onda su pribegavali lukavstvu: neki su birali blaže crvenkaste nijanse, neki su se naprosto oglušivali o zabrane, a ponegde, u Italiji na primer, moglo se kupiti pravo nošenja plemićke boje.

Pixabay

Muški vladari i plemići snažno su uticali na oblikovanje brada i nošenje perika i šešira. Više puta je bogata brada prikrivala nepravilnu čeljust, a perika ćelavost. Ali budući da je engleski kralj Karlo II svakoga dana nosio drugu periku, a francuski mu "kolega" Luj IV plaćao pedesetak vlasuljara, počeli su ih nositi i oni s najbujnijom kosom.

Profimedia

Kraljica Viktorija uvela je u modu belu venčanicu. Do tada su se žene udavale u haljini za koju su smatrale da im najbolje pristaje, bez obzira na boju, a na selu u narodnoj nošnji. Nakon njenog venčanja, bela haljina postaje standard i danas je nosi više od 80 odsto mlada.

Ali kraljica Viktorija je uticala i na nošenje crnine. Žaleći za prerano preminulim mužem, crninu nije skinula do smrti, a udovice su, sledeći njen primer, znatno produžile vreme žaljenja za preminulim članovima porodice.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi