Morski nomadi: Ljudi iz plemena Bajau mogu zadržati dah pod vodom 13 minuta

Pleme Bajau svet je otkrio u 18. veku, dok su živeli u područjima jugoistočne Azije. Kroz istoriju su dobili nadimak “Morski nomadi” ili “Morski Cigani” jer žive u pljutajućim kućama i nikada se nisu nastanili na kopnu.

Višedecenijski život na moru učinio je svoje, pa su pripadnici ovog jedinstvenog naroda razvili posebne veštine prilagođavanja morskom načinu života.

Ljudi iz Bajau plemena mogu roniti desetine i desetine metara pod vodom bez konvencionalnih ronilačkih pomagala. Umesto toga, oslanjaju se na tegove, ručno izrađene drvene naočare i jedan jedini udah vazduha.

Profimedia

Normalna osoba obično može zadržati dah pod vodom oko minut, pa je mogućnost zadržavanja daha 13 minuta i ronjenja na dubini do 70 metara bez ronilačke opreme više nego impresivna.

Poznato je da deci već sa sedam godina buše bubne opne kako bi im olakšali ronjenje.

Ipak, ne rone svi, neki to potpuno izbegavaju. Ali oni koji to čine, dovode veštinu do maksimuma. Svaki dan provode više od pet sati pod vodom, hvatajući između 2 i 18 kilograma ribe.

Profimedia

Studije su pokazale da, budući da Bajau počinju roniti sa sedam godina, razvijaju slezine do 50 % veće od proseka. Kako slezena skladišti oksidirana crvena krvna zrnca, to im omogućava da zadrže dah duže vreme.

Slezine su uključene u takozvani „odgovor čoveka na ronjenje“. Kada je telo potopljeno u hladnu vodu, broj otkucaja srca se usporava, krvni sudovi u ekstremitetima se smanjuju, a slezina se skuplja.

Ova kontrakcija ubrizgava u krv dodatne ćelije bogate kiseonikom, omogućavajući telu da duže opstane pod vodom.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi