Ajfelov toranj danas slavi 132. rođendan, a jedan prevarant je pokušao dva puta da ga proda kao staro gvožđe

Simbol Pariza i cele Francuske, Ajfelov toranj, na današnji dan pre 132 godine je predstavljen javnosti, da bi 6. maja iste godine bio otvoren za posetioce. Danas je to atrakcija koju godišnje poseti pet i po miliona ljudi.

Dve godine je trajala gradnja tornja koji je projektovao Gistav Ajfel za Svetsku izložbu, a povodom stogodišnjice Francuske revolucije. Iako je bilo planirano da se posle 20 godina toranj ukloni, on i dalje krasi glavni grad Francuske, a stanovnici ga nisu nimalo voleli zbog čelične konstrukcije.

Zdanje visoko 324 metra ima 18.038 delova od livenog gvožđa. Metalna struktura teška je 7.300 tona. Do vrha ima 1.665 stepenika.

Ove godine Ajfelov toranj će dobiti zlatnu nijansu, koju je i želeo njegov tvorac Gustav Ajfel, a sve kako bi se najpoznatiji spomenik Pariza pokazao u svojoj punoj raskoši tokom Olimpijskih igara 2024. godine. Biće uklonjeno svih prethodnih 19 slojeva boje, a radovi, koji će koštati 50 miliona evra, trebalo bi da budu završeni do kraja godine.

Upravo skupo održavanje simbola Pariza dalo je ideju jednom od najvećih prevaranata tog doba da ga proda kao staro gvožđe.

Viktor Lusting je bio ozbiljan prevarant koji je govorio pet jezika, posedovao desetak pasoša i koristio 47 pseudonima.

U Pariz je stigao u maju 1925. godine i odseo je u hotelu na Trgu Konkord, gde se predstavio kao vladin zvaničnik. Tu mu je sinula i ideja kako da dođe do velikog novca. Baš u to vreme je Ajfelov toranj počeo da propada, a Grad je smatrao da je njegovo održavanje i farbanje preskupo.

Zato je odlučio da u hotel na sastanak pozove vodeće ljude iz francuske industrije metalnog otpada. Njima se predstavio kao direktor Ministarstva pošte i telegrafa, a sve je to potkrepio vešto falsifikovanim dokumentima.

Predočio im je da zbog inženjerskih grešaka, skupih popravki i političkih problema, o kojim nije hteo da priča, Ajfelov toranj mora da se sruši, a gvožđe će biti prodato ponuđaču koji ponudi najbolju cenu. I ponude su počele da pristižu.

Najveće interesovanje je pokazao Andre Poizon, nesiguran čovek koji je želeo da stigne do visokih poslovnih krugova. Vešti prevarant je shvatio da je Poizon čovek sa kojim može da se manipuliše i svoje interesovanje je usmerio na njega.

Pozvao ga je na sastanak u četiri oka, gde mu se požalio da mu plata, kao vladinom službeniku, nije velika. Poizon mu je odmah ponudio mito u iznosu od 70.000 franaka za kupovinu spomenika, a Lusting je sa tim novcem odmah pobegao u Austriju.

Pretpostavio je da će Poizon, kad sazna za prevaru, biti toliko posramljen da neće obavestiti policiju. Zaista je tako i bilo. To je ohrabrilo Lustinga da se vrati u Pariz i ponovo isproba istu šemu prevare.

Međutim, kada je pokušao da prevari drugu grupu dilera, obaveštena je policija, a Lusting je pobegao u SAD kako bi izbegao hapšenje. Tek deset godina kasnije Lusting će biti uhapšen u Njujorku zbog falsifikovanja.

Pobegao je iz pritvora, ali je posle 27 dana uhapšen u Pitsburgu. Osuđen je na 15 godina, uz još dodatnih pet godina zbog bekstva, a zatvorsku kaznu je služio u ozloglašenom Alkatrazu.

Umro je 1947. godine u Medicinskom centru za savezne zatvorenike u Springfildu u Misuriju od upale pluća.

Pročitajte i ovo:

„Vojska duhova“ ili kako je neprijatelj obmanjivan tokom Drugog svetskog rata

Zgradu parlamenta u Bukureštu ne vole zbog Čaušeskua, a Ajfelov toranj zbog čelične konstrukcije

Noću ne možete da se fotografišete ispred Ajfelovog tornja

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi