Koji narod je izmislio proslavu rođendana? Prve pozivnice su pisane na kamenim pločama

Iako istraživanja o tačnom poreklu proslave rođendana i dalje nisu konačna, postoji dovoljno slaganja u struci da se sastavi približno precizna istorijska priča.

Drevni Egipćani su zaslužni za „izmišljanje“ proslave rođendana. Oni su verovali da su krunisani faraoni, postali Bogovi, pa je njihov dan krunisanja bio prilično velika stvar. To je bilo njihovo „rođenje“ kao Bogova. Najstariji zapis iz Egipta o proslavljanju rođendana datira negde oko 3.000 godina pre nove.

Stari Grci su pozajmili ovu tradiciju, ali su došli do ideje da će dezert proslavu učiniti još značajnijom. Tako su pekli kolače u obliku meseca i poklanjali ih Artemidi, boginji Meseca. Ukrašavali su ih upaljenim svećama kako bi kolači sijali poput meseca. Otuda i razlog zašto palimo rođendanske svećice.

Rimljani su bili prvi narod kod kojih su se slavili rođendani običnih ljudi, ali su rođendane slavili samo muškarci. Prve pozivnice za rođendan pisane su na kamenim pločama jer u to vreme nije postojao papir.

Rođendanske zabave novog doba vuku korene iz Nemačke. Prvi moderni rođendanski kolač napravili su upravo nemački pekari 1700. godine, a prvu modernu rođendansku tortu 1800. godine. Njihova verzija proslave rođendana nazvana je Kinderfest i predstavljala je preteču dečjih rođendanskih žurki kakve se danas prave. Običaj je bio da ujutro na rođendan, dete dobije tortu sa upaljenim svećicama, ali sa jednom svećicom više, koja bi simbolizovala „svetlost života“, odnosno nadu i u sledeću godinu. Tortu niko nije mogao da jede do posle večere. Konačno, kad bi došao taj slatki trenutak, slavljenik bi zamislio želju i pokušao u jednom dahu da oduva sve svećice na torti. Kao i danas, zamišljena želja se ni tada nije smela otkrivati. U to vreme još nije postojao običaj rođendanskih poklona. Bilo je sasvim dovoljno da gosti izraze svoje dobre i lepe želje slavljeniku i donesu dobre namere.

Budući da su u to vreme sastojci za torte bili prilično skupi, mnoge porodice ih nisu mogle priuštiti. Slatki rođendanski običaj postao je popularan tek u vreme industrijske revolucije.

Pesma “Divan dan” svima toliko poznata zapravo je vrsta remiksa i u početku je imala drugačiji tekst. Krajem 1800. godine učiteljica po imenu Mildred Hill učestvovala je u pisanju pesme pod nazivom „Dobro jutro svima“, koja je trebalo da se peva u učionicama pri proslavi rođendana. Međutim, melodija je kasnije menjana, da bi danas zvučala, sigurno znate kako.

Pročitajte još:

Brojevi i sujeverje: U Kini izbegavaju brojku 4, u Italiji 17, a u Avganistanu 39

Japanska teorija o krvnim grupama – A je iskrena, B radoznala, O izdržljiva

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi