Male tajne venčanih rituala: Klečanje je znak poštovanja i odanosti, a prsten večnosti

Mnogo je tradicija kojih se držimo i ne razmišljajući o njihovom poreklu i značenju. Mnoge su deo venčanja, ali i veridbi koje im prethode.

Niko pouzdano ne zna zašto se muškarac u emotivnom trenutku u kome traži od žene da bude s njim do kraja života, spušta na jedno koleno.

Nekoliko je teorija. Jedna nas vraća u srednji vek kada je formalno udvaranje podrazumevalo između ostalog i klečanje koje je u to vreme bilo neizostavni čin u mnogim ceremonijalnim ritualima i obredima, uključujući i one romantične vrste.

Vitezovi bi se spustili na jedno koleno ispred svog gospodara u znak poštovanja, poslušnosti i odanosti. To je takođe bila česta pojava u verskim ceremonijama, a u to doba brak i religija bili su suštinski povezani.

Istorija vereničkog prstena

Istorija nas uči da je u pitanju tradicija koja vuče korene još od starih Egipćana, koji su verovali da su krugovi simboli večnosti, te su parovi razmenjivali prstenje od pletene trske.

Stari Rimljani s druge strane, uveli su tradiciju vereničkog prstenja kao zamenu za kupovinu mlade novcem ili vrednim poklonima. Ali njegova simbolika nije se toliko odnosila na ljubav koliko na vlasništvo. Mladoženja je mladi darivao zlatni prsten koji će nositi tokom ceremonije veridbe i na posebnim događajima, a potom i gvozdeni koji će nositi kod kuće, što označava njen obavezujući pravni sporazum o njegovom vlasništvu nad njom.

Dijamanti su se na vereničkim prstenovima pojavili tek vekovima kasnije. Jedna od prvih zabeleženih upotreba dijamantskog vereničkog prstena bila je 1477. godine kada je austrijski nadvojvoda Maksimilijan zaprosio Mariju od Burgundije prstenom sa dijamantima u obliku „M.“ Ovo je stvorilo glamurozni presedan za evropsko plemstvo, koje je svom nakitu dodalo dragulje.

Dijamantsko vereničko prstenje posebno je dobilo na značaju u viktorijansko doba, pa aristokratski slojevi ustanovljavaju ovaj običaj kao normu koja se mora ispoštovati. Dijamant nije biran slučajno – on je služio kao simbol večne ljubavi zbog svog kvaliteta i dugog trajanja.

Kod hrišćana je još u periodu ranog hrišćanstva ustanovljeno davanje vereničkog prstena kao predmeta koji simbolizuje brak, a odvajanje vereničkog od venčanog prstenja počelo je u 19. veku.

S vremenom je ovaj običaj postao mnogo zastupljeniji, te je danas redovna pojava u mnogim narodima i među svim slojevima društva.

Pročitajte još:

Sujeverja kao vapaj ljubavi: Što više prolivenih suza, brak će biti srećniji

Otkačeni običaji koje samci širom sveta moraju da podnose: U Danskoj ih posipaju cimetom, a u Nemačkoj ih zatrpavaju kutijama

Da li se burma nosi na desnoj ili na levoj ruci?

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi