Oličenje melanholije! Baštenski patuljci nekada su bili stvarni ljudi

Keramički baštenski patuljci imaju veoma živopisnu prošlost.

Naime, ukrasni patuljci kakve danas koristimo za ukrašavanje bašti nekada su bili stvarni. Stvarna osoba koja živi u pravoj isposnici, u pravoj bašti. Od 15. do 18. veka, bogati vlasnici imanja nisu se zadovoljavali samo raskošnim i savršeno uređenim zemljištem, već je u bašti morao postojati i pustinjak.

Pre keramičkog baštenskog patuljka, ljudsko biće je često igralo ulogu strogog čuvara flore i faune, a ta osoba je po mogućstvu bio starac kome nije smetalo da živi povučeno i odriče se čak i osnovnih ličnih potreba.

Profesija bi u osnovi zahtevala da izigravate baštensku ukrasnu figuru na zemljištima bogatih imanja. Za ovaj posao obično bi se angažovali beskućnici koji bi se useljavali u kolibu ili pećinu koja bi bila posebno sagrađena za njih u zabačenim delovima imanja.

Njihovi ugovori su obično trajali sedam godina, a za to vreme nisu smeli da se ošišaju, okupaju ili razgovaraju sa bilo kim. Često su im plaćali da šetaju bosi i dozvoljavali im samo najjednostavnije stvari poput prostirke, peščanog sata i Biblije. I za sve to im se plaćalo od 400 do 600 funti godišnje, što je za to vreme bila ozbiljna suma novca.

Praksa je bila neobično popularna na britanskim ostrvima, ali zašto je toliko ljudi želelo neoprane muškarce u svojim dvorištima? Pa, sve je to bilo usko povezano sa bizarnom opsesijom melanholijom. Introspekcija i sumornost duha bili su cenjeni među elitom, a uloge koje su tražili od svojih pustinjaka oličavale su upravo to.

Naravno, ovaj bizarni običaj nije dugo trajao, a kako je 19. vek prolazio, profesionalni pustinjaci ostajali su bez posla. Međutim, njihovo nasleđe ostaje da živi do danas kroz male, doduše keramičke ukrasne patuljke.

Iako nije potpuno jasno kako je tačno nastala ideja o takozvanom ukrasnom pustinjaku, autor knjige „Pustinjak u vrtu“, dr. Gordon Campbell sa univerziteta Lester pretpostavio je sledeće:

– „Ideja o zadržavanju ukrasnog pustinjaka verovatno je započela u Rimu kada je car Hadrijan imao vilu. U svojoj vili imao je malo jezerce, a na sredini jezerca kućicu u kojoj je mogao da se povuče od užasa vođenja Rimskog carstva“.

Pročitajte još:

Kamen po kamen! Poštar koji je 33 godine proveo gradeći svoju idealnu palatu

Bez pojma o vremenu, noćnog sna, stresa i zavisti! Narod Piraha: Najsrećnije pleme na svetu

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi